Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији



 ЗАКОН О ПРИНУДНОМ ПОРАВНАЊУ, СТЕЧАЈУ И ЛИКВИДАЦИЈИ


 
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 
Члан 1.

Овим законом уређују се услови за спровођење и поступак принудног поравнања, стечаја и ликвидације правних лица одређених овим законом (у даљем тексту: дужник).
 Члан 2.

Стечајни поступак спроводи се над дужником који је трајније неспособан за плаћање (инсолвентност), као и у другим случајевима одређеним законом.
 Члан 3.

Стечајни поступак могу покренути повериоци и сам дужник, као и друга лица, односно органи одређени законом.
 Члан 4.

Дужник, у смислу овог закона, је предузеће, задруга, банка, и друга финансијска организација, организација осигурања имовине и лица и други субјекти предвиђени законом.

Стечајни поступак се спроводи и над јавним предузећем ако законом није друкчије одређено.

Под радњом и пољопривредним газдинством, ако имају својство правног лица, подразумевају се дужници у смислу овог закона, ако законом није друкчије одређено.

Текст пре измене
 Члан 5.

За отварање стечајног поступка над предузећем које производи предмете наоружања и војне опреме потребна је претходна сагласност савезног органа надлежног за послове одбране, ако се Савезна Република Југославија, уговором закљученим са тим предузећем, обавезала да ће неограничено солидарно одговарати повериоцима за обавезе тог предузећа.

Текст пре измене
 Члан 6.

Инсолвентни дужник може пре покретања стечајног поступка, као и у току стечајног поступка предложити повериоцима закључење принудног поравнања.
 Члан 7.

Ако је поступак принудног поравнања покренут пре покретања стечајног поступка до окончања поступка принудног поравнања, није допуштено против дужника покренути стечајни поступак.

II. ОПШТЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ
 Члан 8.

Стечајни поступак спроводи надлежни суд на чијем је подручју седиште дужника.

Стечајни поступак је хитан.

У стечајном поступку не може се тражити повраћај у пређашње стање, нити подносити предлог за понављање поступка нити изјавити ревизија.

Предлози, изјаве и приговори не могу се давати, односно подносити ако се пропусти рок, односно изостане са рочишта на коме их је требало дати, односно поднети, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Текст пре измене
 Члан 9.

Одлуке у стечајном поступку доносе се у облику решења или закључка.

Закључком се издаје налог службеном лицу или органу који спроводи стечајни поступак за извршење појединих радњи.
 Члан 10.

Против решења може се изјавити жалба, ако овим законом није друкчије одређено.

Рок за жалбу износи осам дана, ако овим законом није друкчије одређено.

Почетак рока за изјављивање жалбе тече од дана објављивања решења на огласној табли суда, односно од дана објављивања у "Службеном листу СРЈ".

Ако је овим законом прописано да се решење мора доставити одређеним лицима, рок за изјављивање жалбе тече од дана достављања решења.

Жалба против решења не задржава извршење решења, ако овим законом није друкчије одређено.

Текст пре измене
 Члан 11.

Против закључка се може изјавити приговор у року од осам дана од дана објаве, а ако закључак није објављен - од дана доставе писменог отправка.

О приговору против закључка одлучује стечајно веће закључком против којег није допуштен приговор.

Приговор не задржава извршење закључка.
 Члан 12.

У стечајном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

III. ПРИНУДНО ПОРАВНАЊЕ


1. Орган у поступку принудног поравнања
 Члан 13.

Поступак принудног поравнања спроводи суд у већу тројице судија (у даљем тексту: веће поравнања), од којих је један председник већа.

Председник већа, изван рочишта, стара се сам или давањем управнику принудног поравнања одговарајућег упутства о испитивању стања средстава и пословања дужника, о испитивању списка поверилаца и списка дужника и испитивању веродостојности пријављених потраживања и поступању дужника у складу са одредбом члана 28. овог закона, а обавља и друге послове у вези са припремањем рочишта, односно одлука већа принудног поравнања.
 Члан 14.

Кад веће поравнања утврди да су испуњени услови за покретање поступка принудног поравнања, закључком може одредити управника принудног поравнања.

Услови за одређивање управника принудног поравнања исти су као и услови за одређивање стечајног управника.

Управник принудног поравнања престаје да врши дужност даном доношења решења о одобрењу принудног поравнања, односно даном отварања стечајног поступка.
 Члан 15.

Управник принудног поравнања нарочито ће:

1) испитати стање имовине и пословања дужника;

2) испитати списак поверилаца и списак дужникових дужника;

3) испитати веродостојност пријављених потраживања;

4) оспорити потраживања ако на основу саопштења поверилаца или из неког другог разлога посумња у њихову основаност;

5) поднети пријаву већу поравнања ако дужник поступа противно одредбама члана 28. овог закона.

Дужник и повериоци могу против поступања управника принудног поравнања поднети приговор већу поравнања.

Управник принудног поравнања може, по одобрењу председника већа поравнања, обезбедити помоћ вештака.
 Члан 16.

Управник принудног поравнања има право на накнаду свих трошкова и награду за рад. Накнада трошкова и награда за рад подмирују се из положеног предујма.

О накнадама и наградама из става 1. овог члана одлучује веће поравнања.

Управник принудног поравнања одговара за штету коју је проузроковао немарним обављањем своје дужности.
 Члан 17.

Надзор над радом управника принудног поравнања врши се сходно одредбама овог закона које се односе на надзор над радом стечајног управника.

Против одлуке већа поравнања донесене у вршењу надзора над радом управника принудног поравнања, као и против решења о смењивању управника принудног поравнања жалба није допуштена.

 2. Покретање поступка принудног поравнања
 Члан 18.

Поступак за принудно поравнање између дужника и његових поверилаца покреће се на предлог дужника код кога се стекао законски основ за покретање стечајног поступка.

Поступак за принудно поравнање може се покренути и на предлог повериоца ако се дужник сагласи.
 Члан 19.

У предлогу за принудно поравнање предлажу се начин и рок исплате потраживања, а ако се предлаже исплата потраживања у смањеном износу, наводи се и процент који се нуди повериоцима за исплату њихових потраживања.

Уз предлог за принудно поравнање подносе се:

1) извештај о економско-финансијском стању дужника;

2) документација којом се чини вероватним постојање услова за отварање поступка принудног поравнања;

3) документација и анализа којима се чини вероватним да ће дужник моћи да испуни обавезе на основу принудног поравнања;

4) списак поверилаца и дужникових дужника, с назнаком њихових фирми и седишта и назначењем основа и висине њихових потраживања, односно дуговања;

5) списак поверилаца који имају право одвојеног намирења (разлучни повериоци), с навођењем ствари или права на којима постоји разлучно право, као и списак поверилаца који имају право на издвајање ствари или права која не припадају дужнику (излучни повериоци).


 Члан 20.

Уз предлог за принудно поравнање може се приложити изјава о датом јемству, ако принудно поравнање буде закључено.
 Члан 21.

Ако се предлаже исплата потраживања у смањеном износу, процент који дужник нуди повериоцима за намирење њихових потраживања не може бити мањи од 50% - ако се плаћање нуди у року од једне године, ни мањи од 60% - ако се плаћање нуди у року од две године.

Ако се повериоцима предлаже исплата потраживања у пуном износу, рок за исплату не може бити дужи од три године.
 Члан 22.

Председник већа поравнања одбацује предлог за принудно поравнање, нарочито:

1) ако предлог за принудно поравнање није у складу с одредбама чл. 19. и 21. овог закона;

2) ако није протекао рок за извршење обавеза из претходно закљученог принудног поравнања;

3) ако утврди, на основу извештаја организације која за дужника обавља послове платног промета или на други начин, да дужник није водио пословне књиге или их је водио неуредно или неажурно, тако да се не може оценити његово економско-финансијско стање.

Предлог за принудно поравнање због разлога из тачке 1. став 1. овог члана председник већа поравнања одбациће ако предлагач ни у одређеном року не отклони његове недостатке.

 3. Отварање поступка принудног поравнања
 Члан 23.

Ако председник већа не одбаци предлог за принудно поравнање у смислу члана 22. овог закона, веће поравнања ће, по претходном изјашњавању представника дужника и организације која за дужника обавља послове платног промета, а, по потреби, и других лица, оценити да ли постоје услови за отварање поступка принудног поравнања.

Веће поравнања одбациће предлог ако нађе да је дужник способан да и без принудног поравнања одговара својим обавезама.

Ако веће поравнања нађе да су испуњени услови за покретање поступка принудног поравнања, донеће решење о отварању овог поступка и одредити рочиште за принудно поравнање.
 Члан 24.

Кад веће поравнања донесе решење о отварању поступка принудног поравнања, позваће огласом повериоце ради закључења принудног поравнања и решењем наложити предлагачу да положи предујам за покривање трошкова поступка принудног поравнања.


 Члан 25.

Оглас о позивању повериоца ради закључења принудног поравнања садржи:

1) назив суда пред којим се води поступак за принудно поравнање;

2) фирму и седиште дужника;

3) извод из решења о отварању поступка принудног поравнања;

4) позив свим повериоцима да у року од 30 дана од дана објављивања у "Службеном листу СРЈ" извода из огласа о позиву за закључење принудног поравнања, поднеском у два примерка, са доказима, пријаве већу поравнања своја потраживања;

5) место, дан и час одржавања рочишта за принудно поравнање;

6) битну садржину понуде принудног поравнања;

7) име и адресу управника принудног поравнања, ако је одређен;

8) дан истицања огласа на огласној табли суда.

Оглас се објављује истицањем на огласну таблу суда истог дана кад је веће поравнања утврдило да су испуњени услови за принудно поравнање. Извод из огласа објављује се у "Службеном листу СРЈ".

Рочиште за принудно поравнање, по правилу, одржаће се у року од 30 дана од дана истека рока из тачке 4. став 1. овог члана.

Текст пре измене
 Члан 26.

О објављивању позива за закључење принудног поравнања суд ће посебно обавестити дужника и организацију која за дужника обавља послове платног промета.
 Члан 27.

Правне последице отварања поступка принудног поравнања настају даном када је оглас о отварању поступка принудног поравнања истакнут на огласној табли суда.
 Члан 28.

После подношења предлога за принудно поравнање па све до доношења решењ о отварању поступка принудног поравнања, дужник може вршити текуће послове.

У периоду из става 1. овог члана, дужник не може отуђити ни оптерећивати своју имовину нити давати јемство или авале.

После истицања решења о отварању поступка принудног поравнања на огласној табли суда, послове из става 2. овог члана дужник може предузимати само по одобрењу председника већа, односно управника принудног поравнања, ако је одређен.

Правни послови које је дужник предузео противно одредби става 3. овог члана немају дејство према повериоциома ако је треће лице знало или морало знати да предузети посао излази из оквира текућих послова дужника и да он за те послове није добио одобрење од председника већа, односно управника принудног поравнања, ако је одређен, или да су они ставили приговор на извршавање тих послова.

Изузетно, веће поравнања може, по доношењу решења о отварању поступка принудног поравнања, одредити као привремену меру обезбеђења обуставу исплата са рачуна дужника.


 Члан 29.

Веће поравнања обуставиће поступак принудног поравнања:

1) ако утврди да не постоји разлог за покретање поступка принудног поравнања;

2) ако предлагач не положи предујам за вођење поступка (члан 24);

3) ако предлагач повуче предлог за принудно поравнање пре него што рочиште буде одржано;

4) ако дужник у току принудног поравнања поступа противно одредбама члана 28. овог закона.


 Члан 30.

Од дана истицања решења о отварању поступка принудног поравнања не може се против дужника дозволити извршење ради обезбеђења ни извршење ради намирења потраживања у погледу којих постоји извршна исправа донесена до тог дана.

Извршења из става 1. овог члана која су у току прекидају се.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на излучне и разлучне повериоце који су право одвојеног намирења стекли извршењем и обезбеђењем 60 дана пре отварања поступка принудног поравнања.


 Члан 31.

Потраживања која су се на дан отварања поступка принудног поравнања могла пребити са противпотраживањем дужника сматрају се пребијеним и не пријављују се у поступку принудног поравнања.

Пребијају се и потраживања која нису доспела на дан отварања поступка принудног поравнања, као и потраживања која не гласе на новац.
 Члан 32.

Отварање поступка принудног поравнања не утиче на право отказа уговора о закупу.
 Члан 33.

Повериоци пријављују своја потраживања најдоцније у року од пет дана пре дана одржавања рочишта.

Пријава треба да садржи:

1) фирму и седиште повериоца;

2) правни основ потраживања и његову висину;

3) доказе о постојању потраживања и његовој висини.

Повериоци који имају потраживања у страној валути пријављују потраживања у страној валути прерачуната у динарском износу према курсу који важи на дан отварања поступка принудног поравнања. Тај износ је основ и за утврђивање резултата гласања о предложеном принудном поравнању.

Пријаву потраживања, у смислу става 1. овог члана, подносе и повериоци на које се принудно поравнање не односи (члан 41).

Текст пре измене
 Члан 34.

Пријавом потраживања за принудно поравнање прекида се застарелост од дана подношења пријаве до истека рока за исплату који је одређен у одобреном принудном поравнању, а ако се принудно поравнање не закључи - до правноснажности одлуке о обустави поступка принудног поравнања.

 4. Рочиште за принудно поравнање
 Члан 35.

На рочишту за принудно поравнање представник дужника излаже економско-финансијско стање дужника и образлаже предлог за принудно поравнање.

Пословодни орган и лице одговорно за финансијско пословање дужника дају изјаву да подаци о економско-финансијском стању поднесени уз предлог за принудно поравнање у свему одговарају стварном стању.

После излагања представника из става 1. овог члана о предлогу за принудно поравнање изјашњавају се представник организације која за дужника обавља послове платног промета и управник принудног поравнања ако је одређен.

На овом рочишту испитују се пријављена потраживања.

Потраживања пријављена у роковима прописаним овим законом сматрају се утврђеним ако их није оспорио дужник, управник принудног поравнања, ако је одређен, или неко од присутних поверилаца чија су потраживања утврђена.

Представник дужника дужан је да се о сваком пријављеном потраживању одређено изјасни да ли га признаје или оспорава. Управник принудног поравнања ако је одређен и поверилац могу да оспоре постојање потраживања и висину потраживања.
 Члан 36.

Повериоци одлучују о предложеном поравнању гласањем.

Повериоци могу гласати и писменим путем, а ако је поверилац правно лице, уз поднесак којим гласа мора приложити доказ да је поднесак потписао заступник.

Право гласа имају повериоци чија су потраживања утврђена, повериоци који су своја потраживања пријавили по истеку рока одређеног за пријаву потраживања и повериоци чија су потраживања оспорена, а веће поравнања нађе да су они своја потраживања учинили у целини или делимично вероватним.

Заједничко потраживње, као и солидарно потраживање, ако су их повериоци пријавили појединачно, сматрају се као једно потраживање.

Поверилац са више пријављених потраживања има један глас, као и за свако уступљено потраживање.

Повериоци који своја потраживања нису пријавили у одређеном року не могу гласати ако се о постојању њиховог потраживања дужник није могао изјаснити без одлагања рочишта.

Потраживања која нису пријављена у роковима прописаним овим законом испитаће се само ако је то могуће.
 Члан 37.

Право гласа немају повериоци чија се потраживања из деобне масе намирују пре других потраживања (члан 140), разлучни повериоци за део потраживања који је покривен заложним правом, осим оних који су право одвојеног намирења стекли извршењем за последњих 60 дана пре доношења решења о отварању поступка принудног поравнања, као и излучни повериоци.
 Члан 38.

Принудно поравнање сматра се прихваћеним ако за њега гласају повериоци чија потраживања износе више од половине потраживања оних поверилаца који имају право гласа и кад принудно поравнање одобри веће поравнања.

Принудно поравнање из става 1. овог члана има правно дејство према свим повериоцима.
Члан 39.

Ако се на рочишту за принудно поравнање не постигне већина потребна за прихватање принудног поравнања, а дужник у року који му одреди веће поравнања не стави нову понуду са повољнијим условима за принудно поравнање, веће поравнања ће одбити предлог за закључење принудног поравнања и по службеној дужности отворити стечајни поступак.

Дужник може ставити нову понуду на рочишту на коме је одбијен његов предлог за принудно поравнање или на накнадном рочишту које веће поравнања може одредити, на предлог дужника, ако нађе да постоје изгледи за подношење повољније понуде.

За одлучивање о накнадној понуди примењују се правила као за прву понуду.

 5. Одобравање принудног поравнања
 Члан 40.

Ако се на рочишту за принудно поравнање постигне потребна већина, веће поравнања решењем одобрава закључено принудно поравнање које садржи, нарочито:

1) садржину закљученог принудног поравнања (утврђени процент у коме се исплаћују повериоци и рокови плаћања);

2) списак поверилаца чија потраживања нису оспорена, са назначењем утврђених и смањених износа њихових потраживања.

Закључено принудно поравнање има правно дејство и према повериоцима који нису учествовали у поступку, као и према повериоцима који су учествовали у поступку, а њихова потраживања су оспорена, ако се накнадно утврде.

Ако је у поступку принудног поравнања дато јемство, одлука из става 1. овог члана мора да садржи и фирму и седиште лица или органа који су дали јемство са назначењем њихове солидарне одговорности свим повериоцима дужника.

Решење из става 1. овог члана доставља се дужнику, предлагачу, ако он није дужник, и организацији која за дужника обавља послове платног промета.

Правноснажно решење о одобрењу принудног поравнања истиче се на огласну таблу и у изводу објављује у "Службеном листу СРЈ".

Текст пре измене
 Члан 41.

Одобрено принудно поравнање нема правно дејство на потраживања поверилаца према јемцима, солидарним дужницима и регресним обвезницима.

Одобрено принудно поравнање нема правно дејство на потраживања поверилаца чија се потраживања из деобне масе намирују пре других потраживања (члан 140. став 2), на потраживања разлучних поверилаца за део потраживања која су покривена заложним правом, осим за потраживања за која су право одвојеног намирења стекли извршењем за последњих 60 дана пре доношења решења о отварању поступка принудног поравнања, као и на потраживања излучних поверилаца.
 Члан 42.

Решење о одобрењу принудног поравнања има снагу извршне исправе за све повериоце чија су потраживања утврђена.

Ако дужник не испуни своју обавезу из закљученог принудног поравнања, поверилац има право да у извршном поступку наплати смањено потраживање не само од дужника него и непосредно од јемца који је јемчио за дужника (члан 40. став 2).
Члан 43.

Под утврђеним потраживањем, у смислу овог закона, подразумевају се главни дуг и камата која је доспела до дана када је одржано рочиште на коме је закључено принудно поравнање, а ако се потраживање заснива на извршној одлуци - и трошкови парничног и извршног поступка.

Ако је принудним поравнањем одређено да се потраживања исплате у смањеном износу, процент који се исплаћује према закљученом принудном поравнању обрачунава се на цео износ утврђеног потраживања из става 1. овог члана.

У периоду од закључења принудног поравнања до истека рока за исплату потраживања камате теку.


 Члан 44.

На основу одобреног принудног поравнања дужник се ослобађа обавеза да повериоцу исплати износ који је већи од процента прихваћеног у принудном поравнању, а рокови плаћања се одлажу, у складу са закљученим принудним поравнањем. У том обиму дужник се ослобађа обавезе према лицима којима припада право на регрес (јемци).

Ако дужник после закљученог принудног поравнања исплати повериоцима износ који прелази процент прихваћен у принудном поравнању, нема право на повраћај тог износа.
 Члан 45.

Извршне исправе које се односе на потраживања утврђена у решењу о одобрењу принудног поравнања губе у односу на дужника правну снагу.

Извршне исправе које се односе на потраживања из члана 40. став 2. овог закона могу се извршити према дужнику принудног поравнања само под условима из закљученог принудног поравнања.

У поступку који се после закљученог принудног поравнања води против дужника ради исплате потраживања из члана 40. став 2. овог закона, суд ће, као и други надлежни орган, по службеној дужности, ако нађе да постоји обавеза дужника, одлуком утврдити његову обавезу и обавезати га на плаћање у складу са условима из закљученог принудног поравнања.
 Члан 46.

Против решења о одобрењу принудног поравнања, односно одбијања предлога за закључење принудног поравнања жалбу могу подносити дужник, повериоци и друга лица која за то имају правни интерес.

 6. Извршење принудног поравнања
 Члан 47.

Ако се принудно поравнање потпуно не изврши, повериоци који су намирени у принудном поравнању нису дужни да врате оно што су примили.

Потраживања поверилаца из става 1. овог члана сматраће се потпуно измиреним ако су измирени износи утврђени у принудном поравнању.

Повериоци који су делимично намирени у смислу закљученог принудног порвнања пријављују у стечајном поступку укупно потраживање умањено за процент за који се сматра да су по принудном поравнању намирени.

Повериоци који ни делимично нису намирени у смислу закљученог принудног поравнања пријављују потраживања у стечајном поступку у пуном износу на који би имали право да није закључено принудно поравнање.

 7. Стављање ван снаге принудног поравнања
 Члан 48.

Сваки поверилац који је учествовао у принудном поравнању може у року од шест месеци по истеку рока за извршење принудног поравнања поднети захтев већу поравнања да стави ван снаге закључено принудно поравнање.

Захтев из става 1. овог члана може се поднети ако дужник не може из својих средстава да измири потраживања поверилаца у висини већој од износа утврђеног у закљученом принудном поравнању, под условом да се тиме не умањи способност дужника да уредно испуњава обавезе према повериоцима.

У решењу о стављању ван снаге закљученог принудног поравнања, веће поравнања одредиће рок који не може бити дужи од једне године, у коме је дужник дужан да исплати повериоцима неисплаћени део потраживања.

Жалба против решења из става 3. овог члана задржава извршење решења.
 Члан 49.

Сваки поверилац чије је потраживање смањено због закљученог принудног поравнања може у року од две године од дана правноснажности решења којим је одобрено принудно поравнање тужбом тражити да се принудно поравнање стави ван снаге ако је закључено на преваран начин.

Одлука о стављању ван снаге закљученог принудног поравнања нема правног дејства на обавезе по преузетом јемству.

 8. Уписи у судски регистар
 Члан 50.

Веће поравнања обавестиће надлежни регистарски суд о подношењу предлога за покретање поступка принудног поравнања, а доставиће и решење о отварању поступка принудног поравнања, решење о одбијању предлога за закључивање принудног поравнања, као и решење о одобрењу принудног поравнања.

Регистарски суд ће по службеној дужности извршити упис чињеница из става 1. овог члана, с тим да при упису одбијања предлога или одобрења принудног поравнања истовремено врши упис брисања претходног уписа.

 9. Трошкови принудног поравнања
 Члан 51.

Сваки учесник у принудном поравнању сноси своје трошкове.

Независно од исхода поступка, учесник је дужан и другим учесницима надокнадити трошкове које им је проузроковао својом кривицом или случајем који им се догодио.

 10. Примена правила о стечају
 Члан 52.

На поступак принудног поравнања сходно се примењују одредбе овог закона о стечају, осим одредаба о стечајном судији и одбору поверилаца.


IV. СТЕЧАЈ
 1. Органи поступка стечаја
 Члан 53.

Органи стечајног поступка су: стечајно веће, стечајни судија и стечајни управник.

У стечајном поступку, као саветодавно тело може се образовати одбор поверилаца.
 Члан 54.

Стечајно веће састављено је од тројице судија, од којих је један председник већа.

Стечајни судија не може бити члан стечајног већа.
 Члан 55.

Стечајно веће:

1) одлучује о покретању претходног поступка за утврђивање постојања услова за стечај и спроводи тај поступак;

2) одлучује о отварању стечајног поступка;

3) одлучује о приговорима стечајног управника против закључка и упутстава стечајног судије;

4) одлучује о приговорима поверилаца против закључка стечајног судије;

5) одређује започете послове који се имају завршити у току стечајног поступка;

6) одобрава предрачун трошкова стечајног поступка и одређује награду стечајном управнику;

7) одлучује о одређивању и смењивању стечајног управника;

8) одобрава нацрт за главну деобу и доноси решење о главној деоби стечајне масе;

9) доноси решење о закључењу стечајног поступка;

10) ради и друге послове предвиђене овим законом.

Стечајно веће може по службеној дужности, по приговору или предлогу, мењати одлуке стечајног судије или стечајног управника ако утврди да су незаконите и нецелисходне.
 Члан 56.

Стечајни судија надлежан је по свим питањима у вези са спровођењем стечајног поступка, ако одредбама овог закона није предвиђена надлежност стечајног већа.

Стечајни судија врши надзор над пословањем стечајног управника.

Стечајни судија даје стечајном управнику упутства која су обавезна за управника.
 Члан 57.

Против одлуке стечајног судије стечајни управник, одбор поверилаца, односно повериоци могу поднети приговор стечајном већу у року од три дана од дана достављања одлуке.
 Члан 58.

Стечајни управник одређује се решењем о отварању стечајног поступка.

Против одлуке о одређивању стечајног управника може се поднети приговор.

О приговору из става 2. овог члана одлучује стечајно веће против чије одлуке жалба није допуштена.

Приликом пријема дужности, стечајни управник даје изјаву пред председником стечајног већа да ће савесно вршити своју дужност.
 Члан 59.

За стечајног управника може бити одређено лице које је стручно с обзиром на природу и обим стечајне масе и у чију се непристрасност не може сумњати.

За стечајног управника не може бити одређено лице које не може бити именовано за директора предузећа.
 Члан 60.

Стечајни управник врши права и дужности органа управљања дужника сходно потребама стечајног поступка, ако овим законом није друкчије одређено.

Стечајни управник руководи пословима дужника и заступа дужника.

Стечајни управник може ставити приговор стечајном већу на упутства стечајног судије, а ако није у питању нарочито хитна ствар, може и одложити извршење закључка стечајног судије до одлуке стечајног већа.
 Члан 61.

Стечајни управник дужан је, нарочито:

1) да ажурира књиговодствену евиденцију до дана отварања стечајног поступка;

2) да састави, у сагласности са стечајним судијом, предрачун трошкова стечајног поступка и да га поднесе на одобрење стечајном већу;

3) да образује комисију за инвентарисање;

4) да састави почетни биланс стечаја;

5) да се као добар привредник стара о окончању започетих, а још неизвршених послова дужника, као и послова потребних да би се спречило наступање штете над средствима дужника;

6) да се стара о остваривању потраживања дужника;

7) да уновчи ствари дужника које улазе у стечајну масу;

8) да састави нацрт за главну деобу и нацрт за завршни стечајни биланс у сагласности са стечајним судијом;

9) да састави нацрт одлуке о накнадној деоби.

Стечајни управник је непосредно одговоран сваком учеснику у стечајном поступку за штету коју му нанесе намерно или крајњом непажњом. Ако је штета настала због радње стечајног управника коју је одобрило стечајно веће или стечајни судија или због поступања по упутству стечајног судије, стечајни управник није одговоран, осим ако је одобрење или упутство издејствовао на преваран начин.
 Члан 62.

Стечајни управник подноси писмене извештаје о току стечајног поступка и о стању стечајне масе, и то једанпут у три месеца или кад то затражи стечајни судија, односно стечајно веће или одбор поверилаца.


 Члан 63.

Стечајног управника, на предлог стечајног судије, одбора поверилаца, заинтересованих лица или по службеној дужности, стечајно веће може сменити ако своју дужност не испуњава успешно или из других оправданих разлога.

Против решења о смењивању стечајни управник има право приговора, о коме коначно одлучује стечајно веће.

Стечајни управник се разрешава дужности и на сопствени захтев.
 Члан 64.

Стечајни управник има право на награду за рад и на накнаду потребних трошкова.

Награду за рад и накнаду потребних трошкова стечајном управнику одређује стечајно веће на предлог стечајног судије, при чему се узимају у обзир обим послова и рад стечајног управника.

Стечајни управник не може наплатити награду за рад, односно накнаду потребних трошкова из стечајне масе без одобрења стечајног судије.
 Члан 65.

Ради заштите интереса поверилаца у стечајном поступку, стечајно веће може образовати одбор поверилаца.

На захтев поверилаца чија потраживања износе више од 50% од укупног износа потраживања свих поверилаца, стечајно веће је дужно да образује одбор поверилаца, осим ако је стечајна маса незнатна или ако би то довело до знатног повећања трошкова стечајног поступка.
 Члан 66.

Број чланова одбора поверилаца утврђује стечајно веће чији број мора бити непаран.

Ако је број поверилаца мањи од пет, овлашћења одбора поверилаца врше сви повериоци.
 Члан 67.

Чланови одбора поверилаца бирају се, по правилу, на првом рочишту за испитивање потраживања.

Право учешћа у избору чланова одбора поверилаца имају повериоци чија су потраживања у целини или делимично утврђена, као и повериоци чија су потраживања у целини оспорена, а стечајно веће нађе да су они своја потраживања учинили вероватним.

Поверилац чије утврђено потраживање износи више од 1/4 (једна четвртина) од укупно утврђених потраживања свих поверилаца, на свој захтев улази у одбор поверилаца без избора.

Члана одбора поверилаца може у раду одбора заступати и лице које није поверилац, али само на основу специјалног пуномоћја.
 Члан 68.

Одбор поверилаца обавља своје послове на седницама које сазива стечајни судија по службеној дужности или на предлог стечајног управника или већине чланова одбора поверилаца. Седницама руководи један од чланова одбора поверилаца кога изаберу чланови тог одбора.

Седницама одбора поверилаца присуствују стечајни судија и стечајни управник без права гласа.

Одбор поверилаца доноси одлуку већином гласова присутних чланова, а ако су гласови подељени - одлучује стечајни судија.
 Члан 69.

Одбор поверилаца:

1) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;

2) има право да прегледа пословне књиге и целокупну документацију коју је преузео стечајни управник;

3) има право приговора стечајном судији на рад стечајног управника, као и стечајном већу на рад стечајног судије;

4) може да предложи смењивање стечајног управника и именовање новог стечајног управника;

5) даје мишљење стечајном већу о уновчењу имовине дужника;

6) даје мишљење стечајном већу у вези са настављањем започетих послова;

7) даје мишљење стечајном судији о признавању оправданих мањкова утврђених приликом инвентарисања;

8) обавља и друге послове предвиђене овим законом.

Одбор поверилаца дужан је да, на захтев поверилаца, обавештава повериоце о току стечајног поступка и стању стечајне масе.
 Члан 70.

О накнади нужних трошкова чланова одбора поверилаца одлучује стечајни судија.

Накнада из става 1. овог члана улази у трошкове стечајног поступка.

 2. Покретање стечајног поступка
 Члан 71.

Стечајни поступак покреће се предлогом овлашћеног лица, односно органа (предлагач).

Предлог за покретање стечајног поступка може се повући до истицања огласа о отварању стечајног поступка на огласну таблу суда. У том случају, трошкове стечајног поступка сноси предлагач.
 Члан 72.

Предлагач је дужан да учини вероватним постојање законског основа за отварање стечајног поступка.

Ако је предлагач поверилац, дужан је да поднесе доказе о постојању свог новчаног потраживања и о томе да га ни принудним извршењем није могао наплатити.
 Члан 73.

Предлагач је дужан да предујми износ који одреди стечајно веће за покривање трошкова покретања стечајног поступка.

Ако предлагач не предујми одређени износ, суд ће предлог одбацити. Изузетно, суд може одлучити да се поступак настави иако предујам није положен.

Ако стечајни поступак буде отворен, предујмљени износ за покривање трошкова отварања стечајног поступка улази у трошкове тог поступка.

Текст пре измене

 3. Претходни поступак
 Члан 74.

Ако предлагач повуче предлог за отварање стечајног поступка, суд ће обуставити поступак.

На исти начин суд ће поступити ако утврди да је дужник до окончања претходног поступка постао солвентан.
 Члан 75.

На основу предлога за отварање стечајног поступка стечајно веће доноси решење о покретању претходног поступка за утврђивање услова за отварање стечајног поступка (претходни поступак) или тај предлог одбацује решењем.

Решењем из става 1. овог члана стечајно веће одређује и стечајног судију.

Против решења о покретању претходног поступка не може се изјавити жалба.
 Члан 76.

Стечајно веће може по доношењу решења о спровођењу претходног поступка ограничити права овлашћених лица дужника за обављање правних послова и као привремену меру обезбеђења одредити обуставу исплата са рачуна дужника или својом претходном сагласношћу условити пуноважност одлука органа дужника које се односе на располагање његовим средствима.

Стечајно веће ће ограничења из става 1. овог члана огласити на уобичајени начин и одредити упис у судски регистар и о тим ограничењима обавестити организацију која за дужника обавља послове платног промета.

Стечајно веће може, ако за то постоје оправдани разлози, одредити мере из става 1. овог члана и пре доношења решења о покретању претходног поступка.
 Члан 77.

После доношења одлуке о покретању претходног поступка, стечајно веће одмах одређује рочиште на које позива дужника, предлагача и организацију која за дужника обавља послове платног промета.

На рочишту из става 1. овог члана дужник и предлагач који није дужник изјасниће се о предлогу за отварање стечајног поступка.

Текст пре измене
 Члан 77а

Ако се дужник не налази на адреси наведеној у предлогу за отварање стечајног поступка, ни на адреси на којој је уписан у судски регистар, суд ће позвати предлагача да, у року од 60 дана од дана достављања овог обавештења, достави суду податак о адреси дужника, односно његовог законског заступника. Истовремено суд ће од надлежног државног органа затражити обавештење о адреси законског заступника.

Ако суд у року из става 1. овог члана не добије адресу дужника, односно његовог законског заступника, достављање свих аката у стечајном поступку вршиће се објављивањем истих на огласној табли суда и прибијањем на вратима пословних просторија на последњој адреси дужника уписаној у судски регистар.

Текст пре измене
 Члан 78.

Ако се на рочишту из члана 77. став 1. овог закона да изјава о преузимању дуга, стечајно веће оцениће дату изјаву, проверити је по потреби и затражити одговарајуће јемство и ако је потребно, одложиће рочиште.

Ако је изјава неоснована, давалац изјаве одговара за проузроковану штету и трошкове поступка.

Давалац изјаве о преузимању дуга, као и његови јемци, после одобрења суда о преузимању дуга, одговарају солидарно са дужником повериоцима стечајног дужника за обавезе стечајног дужника које су настале до дана давања изјаве о преузимању дуга.

Решењем којим се одобрава преузимање дуга стечајно веће ће обуставити стечајни поступак. Против овог решења право на жалбу има предлагач, дужник и организација која за дужника обавља послове платног промета.

Текст пре измене
 Члан 79.

На рочишту из члана 77. став 1. овог закона испитаће се могућност закључења принудног поравнања.

Ако се на рочишту из става 1. овог члана покаже да постоји могућност да се закључи принудно поравнање, стечајно веће одредиће рок дужнику за подношење предлога за принудно поравнање.

Текст пре измене
 Члан 80.

Ако се на рочишту из члана 77. став 1. овог члана покаже да не постоји могућност да се закључи принудно поравнање, стечајно веће одредиће једног или више вештака који ће у одређеном року, заједно са стечајним судијом и по његовим упутствима, испитати економско-финансијско стање дужника ако нису испуњени услови за отварање стечајног поступка без претходног испитивања економско-финансијског стања дужника.

Стечајно веће може позвати организацију која за дужника обавља послове платног промета да учествује у испитивању економско-финансијског стања дужника.
 Члан 81.

Ако на рочишту из члана 77. став 1. овог закона буде стављена понуда за принудно поравнање која испуњава услове из чл. 19. до 21. овог закона, стечајно веће поступиће у смислу члана 23. овог закона, а ако стављен предлог не испуњава те услове, стечајно веће одредиће примерен рок за стављање уредне понуде.

Ако уредна понуда не буде стављена у року из става 1. овог члана, стечајно веће поступиће по члану 80. став 1. овог закона.

Текст пре измене
 Члан 82.

Дужник против кога је покренут претходни поступак дужан је стечајном судији ставити на располагање све потребне податке и обавештења.

Чланови органа управљања дужника, директор и други запослени код дужника, па и они којима је престала функција, односно рад код дужника дужни су стечајном судији пружити све потребне податке и обавештења.

Текст пре измене
 Члан 83.

Кад стечајни судија испита економско-финансијско стање дужника, подноси стечајном већу извештај са мишљењем да ли има места отварању стечајног поступка.

 4. Отварање стечајног поступка
 Члан 84.

Стечајно веће, по пријему извештаја стечајног судије и мишљења вештака о економско-финансијском стању дужника, заказује рочиште ради расправљања о постојању услова за отварање стечајног поступка. На то рочиште стечајно веће позива предлагача, дужника, организацију која за дужника обавља послове платног промета, стечајног судију, а, по потреби, и вештака. На овом рочишту испитаће се могућност преузимања дуга (члан 78) и закључења принудног поравнања (члан 79).

Стечајно веће на рочишту, а најдоцније у року од три дана по његовом одржавању доноси решење о отварању стечајног поступка над дужником или одбијању предлога за отварање овог поступка.

У решењу о одбијању предлога за отварање стечајног поступка стечајно веће одређује ко је дужан да сноси настале трошкове.

Против решења којим је отворен стечајни поступак, поред лица овлашћених за заступање дужника, жалбу може изјавити, у име дужника, заступник његовог органа управљања.

Жалба из става 4. овог члана не спречава извршење одлуке о отварању стечајног поступка.
 Члан 85.

Стечајно веће може одложити отварање стечајног поступка, али не дуже од три месеца од дана пријема предлога за отварање стечајног поступка, на предлог повериоца који је предложио покретање стечајног поступка чије се потраживање ни принудним путем није могло наплатити на основу правног акта који има својство извршне исправе.
 Члан 86.

Стечајно веће може одлучити да се стечајни поступак отвори без спровођења претходног поступка и без испитивања економско-финансијског стања дужника ако предлог за отварање стечајног поступка поднесе дужник или ликвидациони управник, ако се тај поступак отвара по службеној дужности, као и ако је предлог поднела организација која за дужника обавља послове платног промета, а дужник није постао солвентан ни у року од 60 дана од дана подношења предлога.

Текст пре измене
 Члан 87.

Стечајни поступак отвориће се по службеној дужности и без претходног испитивања економско-финансијског стања дужника ако је пре тога био отворен поступак за принудно поравнање, који је био завршен без успеха.
 Члан 88.

Стечајно веће може донети одлуку да се стечајни поступак отвори, али да се не проводи ако утврди да имовина дужника која би ушла у стечајну масу није довољна ни за измирење трошкова тог поступка или је незнатне вредности и у том случају донеће решење којим се стечајни поступак закључује.

Ако стечајно веће у току стечајног поступка утврди да имовина стечајног дужника која би ушла у стечајну масу није довољна ни за намирење трошкова стечајног поступка или је незнатне вредности, донеће решење којим се стечајни поступак закључује.

Решење из ст. 1. или 2. овог члана објављује се у "Службеном листу СРЈ".

Против решења из ст. 1. и 2. овог члана повериоци могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана објављивања решења у "Службеном листу СРЈ".

Имовина дужника употребиће се за подмирење трошкова стечајног поступка, а неутрошени део предаће се оснивачу без преузимања обавеза.

Текст пре измене
 Члан 89.

О отварању стечајног поступка повериоци се обавештавају огласом.

Оглас се објављује истицањем на судској табли и објављивањем у "Службеном листу СРЈ". Оглас мора бити истакнут на огласној табли суда истог дана када је донесено решење.

Решење о отварању стечајног поступка доставља се предлагачу, дужнику, организацији која за дужника обавља послове платног промета и надлежном државном, односно јавном тужиоцу.

Стечајно веће ће одредити да се отварање стечајног поступка упише у судски регистар и у јавне књиге у које су укњижена права на непокретности или на бродовима, као и права индустријске својине, и то одмах када је донесено решење о отварању стечајног поступка.

Текст пре измене
 Члан 90.

Оглас о отварању стечајног поступка садржи:

1) назив суда који је донео решење о отварању стечајног поступка;

2) извод из решења о отварању стечајног поступка;

3) фирму и седиште дужника;

4) име и седиште стечајног судије;

5) име и адресу стечајног управника;

6) позив повериоцима да пријаве своја потраживања стечајном већу поднеском у два примерка, са доказима у року од 60 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у "Службеном листу СРЈ", осим ако своја потраживања нису пријавили у поступку принудног поравнања и упозорење да ће се неблаговремено поднесене пријаве одбацити;

7) место, дан и час рочишта за испитивање потраживања;

8) позив дужницима да своје дугове без одлагања измире;

9) дан истицања огласа на судској табли.

Текст пре измене

 5. Правне последице отварања стечајног поступка
 Време наступања правних последица

 Члан 91.

Правне последице отварања стечајног поступка настају почетком дана када је оглас о отварању стечајног поступка истакнут на огласној табли суда.

Ако је решење о отварању стечајног поступка по жалби укинуто, а у поновном поступку стечајни поступак је поново отворен, правне последице стечајног поступка настају почетком дана када је прво решење истакнуто на огласној табли суда.
 Преношење функција органа управљања на стечајног управника

 Члан 92.

Даном отварања стечајног поступка престају права пословодног органа, заступника, као и органа управљања дужника и те функције прелазе на стечајног управника.
 Радни односи

 Члан 93.

Даном отварања стечајног поступка престају радни односи запослених код дужника.

Стечајно веће може док траје стечајни поступак задржати на раду потребан број запослених код дужника ради завршења започетих послова или ради вођења стечајног поступка.

Стечајни управник дужан је да о престанку радног односа запослених код дужника обавести, ради остваривања права запослених, надлежни орган за запошљавање у републици на чијој је територији седиште дужника, односно на чијој територији се налази део дужника.

Чланови органа управљања дужника, директор и други запослени код дужника, иако им је престала функција, односно рад код дужника, дужни су да стечајном судији дају све потребне податке и обавештења до закључења стечајног поступка или док их стечајно веће не ослободи те обавезе.

Текст пре измене

 Члан 94.

Запослени који су док траје стечајни поступак остали на раду имају право на зараду, чију висину, на предлог стечајног управника, одређује стечајно веће.

Издаци за зараде улазе у трошкове стечајног поступка.

Текст пре измене

 Стечајна маса

 Члан 95.

Даном отварања поступка стечаја образује се стечајна маса.

У стечајну масу улази сва имовина дужника, ако законом није друкчије одређено.
 Увођење стечајног управника у дужност

 Члан 96.

По отварању стечајног поступка врши се, у најкраћем року, увођење у дужност стечајног управника.

После увођења у дужност, стечајни управник ажурира књиговодствену евиденцију до отварања стечајног поступка и саставља почетни стечајни биланс на основу инвентарисања према стању на дан отварања тог поступка.

Ако се приликом састављања почетног стечајног биланса утврди да је стварна вредност имовине дужника мања од вредности исказане у књиговодству, стечајно веће може, на предлог стечајног управника, донети решење о отписивању разлике у вредностима према стању на дан отварања стечајног поступка и отписивању ненаплативих потраживања.

О отписима из става 3. овог члана затражиће се мишљење одбора поверилаца, ако је тај одбор образован.
 Рачуни дужника

 Члан 97.

Даном отварања стечајног поступка гасе се рачуни дужника и престају права лица која су била овлашћена да располажу имовином дужника.

Организација која за дужника обавља послове платног промета, на захтев стечајног управника, отвориће нов рачун преко ког ће се вршити пословање дужника.

Новчана средства са угашених рачуна дужника преносе се на нов рачун.
 Фирма дужника

 Члан 98.

Уз фирму дужника додаје се при потписивању ознака "у стечају", са назначењем новог броја рачуна преко ког се врши пословање дужника.
 Извршења и обезбеђења

 Члан 99.

Од дана отварања поступка стечаја не може се против дужника дозволити мера обезбеђења нити принудног извршавања ради намирења потраживања у погледу којих постоји извршна исправа.

Поступци ради обезбеђења и извршења из става 1. овог члана који су у току прекидају се.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на излучне и разлучне повериоце који су право одвојеног намирења стекли 60 дана пре дана отварања стечајног поступка.

Уписи у јавне књиге могу се дозволити и извршити и после дана отварања стечајног поступка ако су услови за упис остварени пре дана отварања стечајног поступка.

Одредба става 1. овог члана не примењује се на извршне исправе које се односе на трошкове стечајног поступка ни на обавезе плаћања таксе за радње дужника у току тог поступка.
 Новчана и неновчана потраживања

 Члан 100.

Даном отварања стечајног поступка потраживања повериоца према дужнику која нису доспела сматрају се доспелим.

Неновчана потраживања дужника која нису доспела уносе се у стечајну масу у новчаној вредности.

Потраживања у страној валути уносе се у стечајну масу у динарској вредности обрачунатој према средњем курсу који важи на дан отварања стечајног поступка.

Текст пре измене
 Повремена давања

 Члан 101.

Новчана и неновчана потраживања према дужнику која имају за предмет повремена давања претварају се у једнократна новчана потраживања.
 Камате

 Члан 102.

Даном отварања стечајног поступка не престаје да тече камата на потраживања од дужника која се измирују из стечајне масе.
 Застарелост потраживања

 Члан 103.

Пријављивањем потраживања у стечајну масу прекида се застарелост потраживања од дужника.

Застарелост потраживања дужника према његовим дужницима не тече годину дана од дана отварања стечајног поступка.
Условна потраживања

 Члан 104.

Повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов обезбеђују се одговарајућа средства из стечајне масе.

Ако одложни услов не наступи до коначне деобе стечајне масе, такво потраживање се гаси, а обезбеђена средства распоређују се на остале повериоце.

Потраживања везана за раскидни услов узимају се у обзир приликом деобе стечајне масе ако поверилац пружи обезбеђење да ће вратити оно што је примио из стечајне масе када наступи тај услов.
 Пребијање потраживања

 Члан 105.

У стечајном поступку дозвољено је пребијање потраживања повериоца са противпотраживањем дужника.

Потраживања која су се до дана отварања стечајног поступка могла пребити сматрају се пребијеним и не пријављују се у стечајну масу.

Пребијају се и потраживања, односно противпотраживања која нису доспела на дан отварања стечајног поступка, као и потраживања или противпотраживања која не гласе на новчани износ.

Пребити се могу и условна потраживања ако то одобри стечајно веће. Стечајно веће може пребијање ових потраживања условити полагањем обезбеђења од стране повериоца.

Повериоци чија се потраживања пребијају дужни су да о пребијању известе стечајног управника. Ако поверилац не извести стечајног управника одговоран је за штету и трошкове.
 Члан 106.

Пребијање није допуштено ако је потраживање уступљено (цедирано) повериоцу за последњих шест месеци пре дана отварања стечајног поступка, а поверилац је знао или је морао да зна да је дужник постао неспособан за плаћање или да је против њега поднесен предлог за отварање стечајног поступка.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, пребијање потраживања допуштено је ако су у питању потраживања у вези са извршењем неизвршених уговора или потраживања која су оживела успешним побијањем правног посла дужника.
 Члан 107.

Потраживања од дужника која су настала пре дана отварања стечајног поступка не могу се пребити са потраживањем стечајне масе које је настало после дана отварања тог поступка.
 Двострано теретни уговори закључени пре отварања стечајног поступка

 Члан 108.

Двострано теретни уговори закључени са дужником пре дана отварања стечајног поступка остају на снази, с тим што стечајни управник, уз одобрење стечајног судије, може одустати од уговора.

Друга уговорна страна може тражити да се стечајни управник у примереном року изјасни да ли уговор одржава на снази или од њега одустаје. Ако стечајни управник то не учини, сматраће се да је одустао од уговора.

Ако стечајни управник одустане од уговора, друга уговорна страна може тражити накнаду штете као стечајни поверилац.

Ако је друга уговорна страна дужна да прва испуни уговор, може добити испуњење уговора док уговор не испуни дужник или, на њен захтев, не пружи обезбеђење.

Друга уговорна страна не може тражити извршење фиксних уговора ако је рок испоруке после дана отварања стечајног поступка, али може тражити накнаду штете као стечајни поверилац.

Износ штете коју треба накнадити у смислу става 5. овог члана једнак је разлици између уговорене купопродајне цене робе и средње тржишне цене коју би таква роба имала на дан који је уговором одређен као дан испоруке робе у месту испуњења уговора.
 Члан 109.

Уговоре о закупу стечајни управник може отказати независно од законских или уговорних рокова, и то сваког првог дана у месецу са отказним роком од 30 дана.

Отказом уговора о закупу, у смислу става 1. овог члана, не дира се у право друге уговорне стране на накнаду штете коју та страна остварује као стечајни поверилац.
 Налози и понуде

 Члан 110.

Налог који је издао дужник губи важење даном отварања стечајног поступка.

Понуде учињене дужнику или понуде које је учинио дужник престају да важе даном отварања стечајног поступка ако до дана отварања тог поступка нису прихваћене.
 Право на потрагу ствари

 Члан 111.

Продавац коме куповна цена није исплаћена у целини може тражити да му се врати роба која је из другог места послата дужнику пре дана отварања стечајног поступка, а до дана отварања тог поступка није приспела у место опредељења, односно ако је до тог дана дужник није преузео (у даљем тексту: право на потрагу).

Право на потрагу има и комисионар за куповину робе.

Ако је дужник преузео само на чување робу која је стигла у место опредељења пре дана отварања стечајног поступка, продавац нема право на потрагу, али има право да редовним путем оствари своја права у погледу те робе као излучни поверилац.
 Побијање правних радњи

 Члан 112.

Повериоци, као и стечајни управник, у име стечајног дужника, имају право побијања правних радњи које је дужник учинио у последњој години пре дана отварања стечајног поступка.

Под правним радњама, у смислу става 1. овог члана, подразумева се и пропуштање вршења тих радњи.

Повериоци и стечајни управник могу побијати:

1) правне радње којима се ремети равномерно намирење поверилаца (оштећење поверилаца), односно којим се поједини повериоци стављају у повољнији положај (погодовање поверилаца) ако је друга страна према којој су те радње предузете знала или је морала знати за неповољно економско-финансијско стање дужника;

2) правне радње којима се без накнаде или уз незнатну накнаду располаже имовином дужника.
 Члан 113.

Претпоставља се да је поверилац знао или је морао да зна за неповољно економско-финансијско стање дужника:

1) ако је наплатио своје потраживање које није доспело или је то учинио у облику и на начин који није уобичајен;

2) ако је правна радња која је предмет побијања учињена непосредно пре дана отварања стечајног поступка, а нарочито за време трајања претходног поступка, односно поступка принудног поравнања који је претходио стечајном поступку.
 Члан 114.

Не могу се побијати:

1) правне радње из члана 28. овог закона које је извршио дужник у оквиру текућег пословања и послови које обави на основу одобрења управника принудног поравнања;

2) правне радње које дужник обави ради извршења закљученог принудног поравнања;

3) правне радње из текућег пословања које дужник обави после закљученог принудног поравнања, осим правних послова којима се могу оштетити повериоци;

4) исплате по меницама и чековима ако је друга страна морала примити исплату да не би изгубила право на регрес против осталих меничних, односно чековних обвезника.
 Члан 115.

Побијати се могу и правне радње за које већ постоји извршна исправа или које су извршене у поступку принудног извршења.

Ако захтев за побијање правних радњи буде усвојен, престаје дејство извршне исправе према повериоцима.
 Члан 116.

Тужба за побијање правних радњи може се поднети у року од шест месеци од дана отварања стечајног поступка, а најдоцније до рочишта за главну деобу.

Тужба из става 1. овог члана подноси се против лица према коме је побијена радња предузета, као и против дужника ако он није тужилац.

Стечајни управник може поднети тужбу за побијање правних радњи само по основу одобрења стечајног судије.

Ако захтев за побијање правних радњи буде усвојен, побијена правна радња је без правног дејства према стечајној маси и противна страна је дужна да врати у стечајну масу све имовинске користи стечене на основу побијене радње.

Правне радње из члана 112. овог закона повериоци могу побијати и истицањем приговора у парници без временског ограничења из става 1. овог члана.
 Разлучна и излучна права

 Члан 117.

Отварање стечајног поступка не утиче на права одвојеног измирења из одређених ствари, односно из имовине дужника (заложно право, право намирења, право ретенције и друга разлучна права), као и на права издвајања ствари која не припадају дужнику (излучна права).

Разлучна права стечена извршењем и обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана отварања стечајног поступка ради намирења или обезбеђења престају да важе.

Разлучна права остају на снази ако се стечајни поступак не спроводи због разлога наведених у члану 88. овог закона.

Ако је разлучно право које је стечено извршењем остало на снази у смислу ст. 1. и 3. овог члана, стечајно веће, на предлог повериоца, дозволиће настављање извршног поступка и о томе ће известити суд пред којим се води поступак извршења.
 Члан 118.

Ако део имовине дужника на које је стечено разлучно право (посебна стечајна маса) није довољан да се из њега намири потраживање разлучног повериоца у целини, разлучни поверилац има право да ненамирени део свог потраживања оствари као стечајни поверилац.

Вишак који остане по намирењу потраживања разлучног повериоца из посебне стечајне масе уноси се у деобну масу.
 Окончање започетих послова

 Члан 119.

У току стечајног поступка окончаће се само они започети послови чије је извршење неопходно да би се спречило наступање штете на имовини дужника.

Који се послови сматрају неопходним у смислу става 1. овог члана одлучиће стечајно веће.
 Члан 120.

У току стечајног поступка могу се закључивати нови уговори само ради уновчења имовине дужника и ради завршења започетих послова и послова неопходних да би се спречило наступање штете на имовини дужника.

Закључивање уговора из става 1. овог члана стечајно веће може условити својом сагласношћу.

 6. Пријављивање потраживања
 Члан 121.

Стечајном већу се пријављују потраживања писмено и у пријави морају бити назначени:

1) фирма, односно име и седиште, односно пребивалиште или боравиште повериоца;

2) правни основ и износ потраживања;

3) број жиро-рачуна или другог рачуна повериоца ако га има.

Повериоци који имају потраживања у страној валути пријављују их у валути потраживања.

Ако се пријављују потраживања по којима је парнични поступак у току, у пријави се наводи суд пред којим се води поступак с ознаком списа.

Разлучни повериоци означавају у пријави део имовине дужника на који се њихов захтев односи и износ до кога њихова потраживања неће бити покривена разлучним правом.

Излучни повериоци означавају у пријави део имовине (предмет) на који се њихов захтев односи.

Текст пре измене
 Члан 122.

Потраживања пријављена поводом огласа за закључење принудног поравнања сматраће се пријављеним и у стечајном поступку.
 Члан 123.

Солидарни садужници и јемци дужника могу као стечајни повериоци тражити да им се врати оно што су за дужника платили пре или после дана отварања стечајног поступка, ако им припада право на регрес према дужнику.

Солидарни садужници и јемци могу поднети и захтев да им се обезбеди и износ који ће платити за дужнике сразмерно износу који би им припадао као стечајним повериоцима.
 Испитивање пријављених потраживања

 Члан 124.

Пријављена потраживања поверилаца испитује стечајно веће на рочишту за испитивање потраживања.

На рочишту за испитивање потраживања учествују стечајни судија, стечајни управник, повериоци који су пријавили своја потраживања, као и друга лица која, с обзиром на послове које су обављала код дужника, могу да пруже податке о постојању и висини пријављених потраживања.

Рочиште за испитивање потраживања одржаће се и ако му не присуствују сви повериоци који су пријавили своја потраживања, а уредно су позвани.

Текст пре измене
 Члан 125.

Стечајни управник дужан је да се о сваком пријављеном потраживању одређено изјасни да ли га признаје или оспорава.

Повериоци могу оспоравати пријављена потраживања.

Пријављено потраживање сматра се утврђеним ако га призна стечајни управник и не оспори ни један од поверилаца присутних на рочишту за испитивање потраживања.
 Члан 126.

 БРИСАН - са 28/96
Текст пре измене
 Члан 127.

Стечајно веће ће решењем упутити повериоца чије је потраживање оспорено да у року од осам дана од дана достављања решења покрене поступак пред судом или другим органом ради утврђивања оспореног потраживања.

Ако се оспорава потраживање повериоца који је за ово потраживање већ стекао извршну исправу, стечајно веће упутиће повериоца, односно стечајног дужника, зависно од тога ко је од њих оспорио потраживање, на покретање парничног, односно управног или другог поступка у смислу става 1. овог члана.

Поверилац који је покренуо парнични или управни или други посебни поступак у смислу ст. 1. и 2. овог члана дужан је да о томе извести стечајно веће. Ако то не учини, поверилац је одговоран за штету проузроковану пропуштањем.

Ако су повериоци из става 1. овог члана покренули парнични или управни или други посебни поступак по истеку прописаног рока, њихова потраживања стечајно веће неће узети у обзир приликом деобе стечајне масе, осим ако су до тог времена првноснажно утврђена.

Одлуке о оспореним потраживањима имају дејство према свим повериоцима дужника.
 Члан 128.

Трошкови поступка из члана 127. став 1. овог закона сматрају се трошковима стечајне масе ако је стечајни управник неосновано оспорио потраживање.

Стечајно веће може одредити да трошкове из става 1. овог члана сноси стечајни управник ако је он из обести оспорио потраживање или је на такав начин водио поступак.

 7. Продаја дужника
 Члан 129.

Стечајно веће може, пошто претходно прибави мишљење поверилаца и стечајног управника на основу процене, односно спроведеног вештачења, одлучити да се дужник као правно лице изложи продаји.

Продаја дужника као правног лица врши се јавним надметањем или непосредном погодбом.

Продаја дужника као правног лица може се одредити само уз услов да се на тај начин постигну повољнији услови за намирење поверилаца.
 Члан 130.

После продаје дужника као правног лица, у смислу члана 129. овог закона, стечајни поступак у односу на дужника се обуставља али се поступак наставља против стечајне масе коју заступа стечајни управник ради намирења поверилаца.

Средства добијена продајом дужника улазе у стечајну масу.

За потраживања према дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни дужник и његов купац не одговарају повериоцима.

Продаја дужника као правног лица је без утицаја на излучна права.

Разлучна права остају на снази после продаје дужника као правног лица. То ће право престати у оној мери у којој ће бити остварено у настављеном стечајном поступку у смислу става 1. овог члана.

Одлуке о престанку радног односа запослених остају на снази (члан 93. став 1).

Текст пре измене

 8. Уновчење имовине дужника
 Члан 131.

Имовина дужника која улази у стечајну масу продаје се, по правилу, јавним надметањем.

Стечајно веће, по претходно прибављеном мишљењу одбора поверилаца, ако је образован, може одредити и други начин продаје (прикупљањем понуда и непосредном погодбом), ако законом није друкчије одређено.

О продаји имовине дужника обавештавају се лица која имају право прече куповине.
 Члан 132.

Имовина, односно део имовине која чини функционалну целину у процесу производње (постројења, уређаји и сл.) продаје се, по правилу, јавним надметањем, и то првенствено као целине са зградом и земљиштем, а ако то није могуће - продаје се без зграде и земљишта.

Право прече куповине зграде намењене за образовање, науку, културу, здравство и социјалну заштиту и ствари уграђених у те зграде, као и ствари које непосредно служе образовању, науци, култури, здравству и социјалној заштити имају лица која испуњавају услове за обављање такве делатности.
 Члан 133.

Пре дана одређивања јавне продаје, судским вештачењем процењује се стварна вредност постројења или уређаја, као и појединих ствари које чине постројења и уређаје, које су такве природе да се могу продавати појединачно.

Почетну продајну цену одређује стечајно веће на основу мишљења стечајног судије, а по саслушању стечајног судије и одбора поверилаца, ако је образован.

Почетна продајна цена не може бити нижа од половине процењене вредности.

Ако се продаја не може извршити ни по одређеној продајној цени, стечајно веће може одобрити продају и по нижој цени.

Ако се од времена када је обављена процена вредности ствари до времена њихове продаје вредност ствари знатније измени, одредиће се њихова нова процена.
 Члан 134.

Имовину продаје стечајни управник по упутствима и под надзором стечајног судије.

Јавна продаја оглашава се на огласној табли суда, а кад се ради о стварима веће вредности, непокретностима и уређајима - и у дневној штампи.

Оглас из става 2. овог члана садржи, нарочито, попис ствари које се продају, почетну вредност тих ствари, време у које их је могуће разгледати, као и време и место продаје.
 Члан 135.

Ако имовина из члана 132. овог закона не буде продата, предаје се повериоцима ако је прихвате, водећи рачуна о висини њихових потраживања.

Имовина која се није могла распоредити повериоцима у смислу става 1. овог члана предаје се надлежном органу у републици на чијој је територији седиште дужника, а ако се ради о непокретности - надлежном органу у републици на чијој се територији непокретност налази.

Ако се у случају из става 2. овог члана ради о имовини Савезне Републике Југославије она се предаје надлежном савезном органу.

Текст пре измене
 Члан 136.

Повериоци и дужник могу у року од три месеца од дана продаје ствари дужника да захтевају поништај продаје ако су продајом оштећени интереси поверилаца.

По захтеву за поништај продаје решава суд који спроводи стечајни поступак.

У случају поништаја продаје у смислу става 1. овог члана, купац има право на накнаду штете као поверилац стечајне масе.

 9. Намиривање поверилаца
 Члан 137.

Стечајну масу за поделу повериоцима (у даљем тексту: деобна маса) чине, поред новчаних средстава дужника на дан отварања стечајног поступка, и новчана средства остварена продајом имовине, као и потраживања наплаћена у том поступку.
 Члан 138.

Пре него што се приступи намиривању поверилаца, из деобне масе издвојиће се износ потребан за исплату трошкова стечајног поступка и за намирење поверилаца стечајне масе.
 Члан 139.

За обезбеђење исплате оспорених потраживања издвојиће се из деобне масе сразмеран део средстава за повериоце који су ради остваривања свог потраживања благовремено покренули посебан поступак и о томе известили стечајно веће.

Ако поверилац не успе у посебном поступку покренутом ради утврђивања свог оспореног потраживања, издвојена средства ће се поделити на друге повериоце.
 Члан 140.

Дугови дужника исплаћују се сразмерно из деобне масе ако законом није друкчије одређено.

Изузетно од става 1. овог члана, зараде запослених код дужника, у висини гарантованих зарада до дана отварања стечајног поступка, и накнада штете за повреду на раду коју је запослени претрпео код дужника пре дана отварања тог поступка намирују се као трошкови стечајног поступка.

Неисплаћене зараде запослених код дужника преко гарантованих зарада намирују се равноправно са осталим потраживањима дужника.

Дугове деобне масе не представљају новчане казне због привредних преступа или прекршаја.

Текст пре измене
 Члан 141.

Ако је повериоцу признато потраживање са раскидним условом, стечајно веће узеће у обзир то потраживање приликом деобе ако поверилац приложи обезбеђење да ће оно што је примио вратити ако се испуни раскидни услов.

Ако је повериоцу признато потраживање с одложним условом, исплатиће му се сразмеран део његовог потраживања ако одложни услов наступи до рочишта за главну деобу.
 Члан 142.

Деоби се приступа кад знатан део имовине буде уновчен.
 Члан 143.

Стечајно веће, на основу предлога стечајног управника и примедаба стечајног судије, одобрава нацрт за главну деобу.

Нацрт за главну деобу садржи списак потраживања са подацима о повериоцима, висини потраживања и висини новчаних средстава намењених за деобу, као и квоту и износ за исплаћивање потраживања која се намирују из деобне масе.
 Члан 144.

Стечајно веће доставља нацрт за главну деобу, са позивом за рочиште за расправљање о том нацрту, стечајном судији, стечајном управнику, повериоцима чија су потраживања утврђивана и повериоцима чија су потраживања оспорена, а који су благовремено покренули посебан поступак.

Нацрт за главну деобу не доставља се повериоцима када се повериоци према том нацрту исплаћују у целости.
 Члан 145.

На рочишту за расправљање о нацрту за главну деобу повериоци могу подносити приговоре на тај нацрт.

Решење о главној деоби доноси стечајно веће после расправе за главну деобу.

О поднесеним приговорима стечајно веће одлучује у решењу о главној деоби.
 Члан 146.

На основу правноснажног решења о главној деоби, стечајни управник исплатиће потраживања повериоцима у року од 15 дана од дана правноснажности тог решења.

Поверилац који је према дужнику имао потраживање у страној валути може код овлашћене банке претворити (купити) одговарајућу валуту под условима утврђеним савезним прописима.
 Члан 147.

Накнадна деоба спроводи се према притицању средстава дужника.

Одлуку о накнадној деоби доноси стечајни судија.
 Члан 148.

Ако после исплате поверилаца преостану нераспоређена друштвена средства, она се предају оснивачу до висине оснивачког улога, а остатак средстава се предаје надлежном органу у републици на чијој је територији седиште дужника, а ако се ради о непокретности - надлежном органу у републици на чијој се територији налази та непокретност.

Ако преостану нераспоређена средства у државној својини, она се предају надлежном органу у републици, односно надлежном савезном органу.

Ако преостану нераспоређена средства у задружној својини, она се предају одговарајућем задружном савезу, ако преостану средства у приватној својини, предају се власнику.

Текст пре измене

 10. Закључење стечајног поступка
 Члан 149.

Кад од стечајног управника прими извештај да су сви послови из стечајног поступка окончани, стечајни судија подноси стечајном већу предлог за закључење стечајног поступка.

Одлуку о закључењу стечајног поступка стечајно веће објављује у "Службеном листу СРЈ".

По закључењу стечајног поступка, стечајни управник подноси стечајном већу завршни извештај о свом пословању, са мишљењем стечајног судије.

Кад размотри извештај, стечајно веће разрешава стечајног управника, а ако у његовом пословању постоје неправилности - предузима против њега одговарајуће мере.

Текст пре измене
 Члан 150.

Ако стечајно веће после отварања стечајног поступка утврди да би даље вођење поступка проузроковало несразмерне трошкове, обуставиће даље уновчење деобне масе и закључити тај поступак.

Поступци који су у току, а у вези са стечајним поступком, обустављају се.

Стечајно веће може у случају из става 1. овог члана одлучити да се поједине ствари из деобне масе или поједина потраживања пренесу на поједине повериоце, водећи рачуна о висини њихових утврђених потраживања.

 11. Упис у судски регистар
 Члан 151.

У судски регистар и друге службене евиденције уписује се по службеној дужности предлог за отварање стечајног поступка, решење о спровођењу претходног поступка, решење о одређивању ограничења права дужника у току претходног поступка и правноснажно решење о закључењу, односно обустави стечајног поступка.

Даном уписа у судски регистар решења о закључењу стечајног поступка дужник престаје да постоји и бришу се уписи из става 1. овог члана.

У случају продаје дужника, извршени уписи у судски регистар у вези са стечајним поступком бришу се.

 12. Принудно поравнање у стечају
 Члан 152.

До рочишта за расправу по нацрту за главну деобу повериоци или сам дужник могу предложити закључење принудног поравнања.

Пре подношења предлога из става 1. овог члана стечајно веће може одлучити да се застане с уновчењем имовине дужника.

Поступак принудног поравнања спроводи и поравнање одобрава стечајно веће.

Ако се одобри принудно поравнање, стечајни поступак се обуставља.

Обустављањем стечајног поступка из става 4. овог члана престају правне последице отварања стечајног поступка.

У случају обуставе стечајног поступка из става 4. овог члана, одлуке о престанку радног односа запослених остају на снази (члан 93. став 1).

Текст пре измене


V. ЛИКВИДАЦИЈА
 Члан 153.

Поступак ликвидације спроводи се:

1) кад је изречена мера забране вршења делатности због неиспуњавања услова за обављање делатности, а у року одређеном о изрицању мере нису испуњени услови за обављање те делатности, односно није промењена њена делатност;

2) ако су престали да постоје природни и други услови за вршење привредне делатности која је предмет пословања;

3) ако је правноснажном одлуком суда утврђена ништавост уписа у судски регистар;

4) ако је истекао рок за који је субјект основан или ако је постигнута сврха ради које је субјект основан;

5) ако субјект није организован у складу са законом;

6) у другим случајевима одређеним законом.
 Члан 154.

Предлог за покретање поступка ликвидације могу поднети: оснивач, власник, дужник, суд који води судски регистар и надлежни орган у републици, односно надлежни савезни орган.

Текст пре измене
 Члан 155.

Поступак ликвидације не спроводи се ако постоје услови за спровођење стечајног поступка.
 Члан 156.

Поступак ликвидације отвара и спроводи надлежни суд на чијем је подручју седиште дужника.

Органи спровођења поступка ликвидације су: ликвидационо веће и ликвидациони управник.

У спровођењу поступка ликвидације суд одређује ликвидационо веће и именује ликвидационог управника.

Текст пре измене
 Члан 157.

Одредбе овог закона које се односе на стечајни поступак сходно се примењују и на поступак ликвидације, ако овим законом није друкчије одређено.

У поступку ликвидације неће се примењивати одредбе стечајног поступка којим се уређују принудно поравнање, одбор поверилаца, разлучни повериоци, побијање правних радњи и рочиште за главну деобу.
 Члан 158.

Ако се при закључењу ликвидационог биланса утврди да су испуњени услови за отварање стечајног поступка, ликвидациони управник је дужан да такав предлог поднесе суду за спровођење тог поступка.

У случају из става 1. овог члана, радње спроведене у поступку ликвидације важе и у стечајном поступку.
 Члан 159.

Потраживања поверилаца која нису пријављена до дана расправе о главној деоби ликвидационе масе измириће, по окончању поступка ликвидације, лице у чију је корист уплаћен остатак имовине ликвидационе масе после главне деобе, и то само до висине вредности и преузете имовине.

Тужбу ради остваривања права из става 1. овог члана повериоци могу поднети у року од једне године од дана објављивања огласа о закључењу поступка ликвидације.

VI. СУКОБ ЗАКОНА И НАДЛЕЖНОСТИ
 Члан 160.

Југословенски суд искључиво је надлежан за спровођење поступка принудног поравнања, стечаја и ликвидације против дужника који има седиште, односно пребивалиште на подручју СРЈ.

Одлуке југословенског суда донесене у поступцима из става 1. овог члана односе се на сву имовину дужника која се налази у СРЈ или у иностранству.

Текст пре измене

 Члан 161.

Одлуке страних судова донесене у поступку принудног поравнања или стечаја против дужника који има седиште, односно пребивалиште на подручју страног суда признају се у СРЈ под условима предвиђеним за признање страних судских одлука по праву СРЈ.

Решење о признању одлуке страног лица из става 1. овог члана објављује се у "Службеном листу СРЈ", на начин предвиђен у овом закону за објављивање решења о отварању поступка принудног поравнања, односно стечаја.

Текст пре измене
 Члан 162.

На правни положај страног дужника и страног стечајног управника из члана 161. овог закона сходно се примењују одредбе овог закона.

У поступку за признање стране судске одлуке из става 1. овог члана се неће одређивати нови стечајни управник нити одбор поверилаца у СРЈ.

Рокови предвиђени правом СРЈ почињу тећи од објаве одлуке о признању.

Текст пре измене
 Члан 163.

Страна судска одлука призната у смислу члана 161. овог закона, у огледу имовине дужника која се налази у СРЈ, производи правно дејство које предвиђа право СРЈ за одлуке одговарајућег садржаја.

Текст пре измене

VII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
 Члан 164.

Новчаном казном од 1.500 до 9.000 динара казниће се за прекршај стечајни управник ако не ажурира књиговодствену евиденцију до дана отварања стечајног поступка, не образује комисију за инвентарисање, не састави почетни биланс стечаја, не стара се о остваривању потраживања дужника, не предузима мере да уновчи имовину дужника или не састави нацрт за главну деобу или нацрт за завршни стечајни биланс у сагласности са стечајним судијом (члан 61. став 1).

Текст пре измене
 Члан 165.

Новчаном казном од 1.500 до 9.000 динара казниће се за прекршај ликвидациони управник ако не поднесе предлог надлежном суду за спровођење стечајног поступка кад су за то испуњени услови (члан 158. став 1).

Текст пре измене
 Члан 166.

Новчаном казном од 9.000 до 90.000 динара казниће се за прекршај дужник против кога је покренут стечајни поступак ако стечајном судији не стави на располагање потребне податке и обавештења (члан 82. став 1).

Текст пре измене
 Члан 167.

Новчаном казном од 900 до 9.000 динара казниће се за прекршај директор или други запослени са посебним овлашћењима дужника који не пружи стечајном судији потребне податке који су му познати, без обзира да ли му је престала функција, односно радни однос код дужника (члан 82. став 2. и члан 93. став 4).

Текст пре измене

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
 Члан 168.

Поступак принудног поравнања, стечаја, односно редовне ликвидације отпочет пре дана ступања на снагу овог закона, ако је донесена одлука о отварању поступка принудног поравнања, стечаја, односно ликвидације, завршиће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, продаја дужника може се извршити и у поступку који је у току.
 Члан 169.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о санацији и престанку организација удруженог рада ("Службени лист СФРЈ", бр. 72/86, 42/87, 75/87 и 69/88).
 Члан 170.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу СФРЈ".


Гостовање у Београдској хроници 16.10.2017.

Овде можете погледати наше гостовање у емисији Београдска хроника 16.10.2017.

  • Допис председници Владе Србије Ани Брнабић

    Савез стечајних управника Србије упутио је апел председници Владе Србије Ани Брнабић да се Закон о изменама и допунама Закона о стечају ne донесе на брзину и полујавно, јер то може изазвати многе негативне последице.  Добривоје Петровић, председник СУСУС-а истиче да је само 15 дана ѕа спровођење јавне расправе о поменутом нацрту премало за овако “обимну, сложену  и значајну област”.

    Допис у целости можете прочитати на овом линку