ЗАКОН О ЈАВНИМ АГЕНЦИЈАМА



 З А К О Н
О ЈАВНИМ АГЕНЦИЈАМА
(Сл. Гласник РС 18/05 и 81/05)

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Појам јавне агенције

Члан 1.
Јавна агенција је организација која се оснива за развојне, стручне или регулаторне послове од општег интереса.
Посебним законом могу се, сходно сврси јавне агенције, поједина питања положаја јавне агенције уредити друкчије него овим законом.
Услови за оснивање јавне агенције
Члан 2.
Јавна агенција оснива се ако развојни, стручни и регулаторни послови не захтевају сталан и непосредан политички надзор и ако јавна агенција може боље и делотворније да их врши него орган државне управе, нарочито ако се у целини или претежно могу финансирати од цене коју плаћају корисници услуга.
Оснивач мора посебним законом бити овлашћен на оснивање јавне агенције.
Поверавање јавних овлашћења јавној агенцији
Члан 3.
Јавној агенцији могу се посебним законом, као јавно овлашћење, поверити следећи послови државне управе:
1) доношење прописа за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и Владе;
2) решавање у првом степену у управним стварима;
3) издавање јавних исправа и вођење евиденција.
Самосталност јавне агенције
Члан 4.
Јавна агенција је самостална у свом раду.
Влада не може усмеравати рад јавне агенције, нити га усклађивати са радом органа државне управе. - 2 -
Правни субјективитет јавне агенције
Члан 5.
Јавна агенција има својство правног лица, које стиче уписом у судски регистар.
За остваривање сврхе јавне агенције на одређеној територији могу се образовати подручне унутрашње јединице у јавној агенцији.
Финансирање јавне агенције
Члан 6.
Јавна агенција се финансира из цене коју плаћају корисници услуга, поклона (донација), прилога покровитеља (спонзорстава), буџета Републике Србије и других прилога и прихода које оствари према закону.
Прописи који се примењују на рад јавне агенције
Члан 7.
У погледу законитости, стручности, политичке неутралности, непристрасности, употребе службеног језика и писма, стручне спреме и оспособљености запослених који раде на повереним пословима државне управе и у погледу канцеларијског пословања, на рад јавне агенције примењују се прописи везани за државну управу.
На права, обавезе, одговорности и зараде директора и запослених у јавној агенцији примењују се општи прописи о раду, ако овим или посебним законом није што друго одређено.
Актом о оснивању јавне агенције могу се одредити послови које запослени у јавној агенцији, ради спречавања сукоба приватног и јавног интереса, не могу вршити у своје име и за свој рачун или у име и за рачун неког другог правног или физичког лица.


II. ОСНИВАЊЕ ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ ОД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Вршење оснивачких права
Члан 8.
Права оснивача у име Републике Србије врши Влада ако посебним законом није што друго одређено.
Одлуке Влади предлаже министарство у чијем делокругу су послови јавне агенције.
Ако су послови јавне агенције у делокругу више министарстава, она одлуке Влади предлажу споразумно, ако овим или посебним законом није што друго одређено.
Права оснивача нису преносива. - 3 -
Акт о оснивању јавне агенције
Члан 9.
Акт о оснивању јавне агенције доноси оснивач и њиме уређује:
1) назив, седиште и сврху јавне агенције;
2) послове и делатности јавне агенције;
3) права, обавезе и одговорности јавне агенције за обавезе у правном промету;
4) делокруг и састав органа јавне агенције и њихов међусобни однос;
5) права и обавезе оснивача према јавној агенцији и јавне агенције према оснивачу;
6) средства која оснивач обезбеђује за оснивање и почетак рада јавне агенције;
7) изворе, начине и услове стицања средстава за рад јавне агенције;
8) друга питања значајна за оснивање и рад јавне агенције и питања за која је овим или посебним законом прописано да се уређују актом о оснивању јавне агенције.
Акт о оснивању јавне агенције објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Средства за почетак рада јавне агенције
Члан 10.
Пословни простор, опрему и друга средства за почетак рада јавне агенције обезбеђује оснивач, из имовине којом располаже или из буџета Републике Србије, према акту о оснивању јавне агенције.
Пословни простор и опрема које обезбеди оснивач својина су Републике Србије, а јавна агенција стиче на њима право коришћења.
За почетак рада јавне агенције могу да се користе поклони и прилози које домаће или страно правно и физичко лице даје ради оснивања јавне агенције.
Упис оснивања јавне агенције у судски регистар
Члан 11.
После доношења акта о оснивању јавне агенције оснивач именује привременог директора јавне агенције, који под надзором оснивача припрема почетак рада јавне агенције.
Оснивање јавне агенције уписује се у судски регистар.
Уз пријаву за упис у судски регистар привремени директор јавне агенције доставља акте о оснивању јавне агенције и о свом именовању. - 4 -
Именовање првих органа јавне агенције
Члан 12.
После уписа јавне агенције у судски регистар оснивач именује управни одбор јавне агенције а после спроведеног јавног конкурса и директора јавне агенције.


III. ОРГАНИ ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ

1. Врсте органа и сукоб интереса
Врсте органа
Члан 13.
Органи јавне агенције јесу управни одбор и директор.
Посебним законом може се одредити да јавна агенција има још неке органе, сасвим друге органе или да управни одбор и директор имају друкчији делокруг од делокруга одређеног овим законом.
Сукоб интереса
Члан 14.
Чланови управног одбора и директор јесу функционери у смислу закона којим се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.
Забране и обавезе којима подлежу чланови управног одбора и директор могу се посебним законом или актом о оснивању јавне агенције проширити мимо закона којим се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.
2. Управни одбор
Делокруг управног одбора
Члан 15.
Управни одбор усваја годишњи програм рада, финансијски план јавне агенције и извештаје које јавна агенција подноси оснивачу, доноси прописе и друге опште акте јавне агенције изузев правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у јавној агенцији, усмерава рад директора и издаје му упутства за рад, надзире пословање јавне агенције и врши друге послове одређене овим или посебним законом или актом о оснивању јавне агенције.
Управни одбор или лице које он овласти увек може да прегледа пословне књиге и другу документацију јавне агенције. - 5 -
Услови за именовање у управни одбор. Надлежност за именовање. Број чланова управног одбора
Члан 16.
У управни одбор може бити именовано лице које испуњава услове за пријем у радни однос у државни орган, које је стручњак у једној или више области из делокруга јавне агенције, које има високу стручну спрему, које није запослено у јавној агенцији, које именовањем не би изазвало сукоб јавног и приватног интереса и које испуњава друге услове одређене посебним законом или актом о оснивању јавне агенције.
Све чланове управног одбора именује оснивач, изузев кад део чланова именују корисници сами.
Број чланова управног одбора не може бити мањи од три ни већи од седам и одређује се актом о оснивању јавне агенције.
Положај чланова управног одбора
Члан 17.
Члан управног одбора именује се на пет година и може поново бити именован.
Посебним законом може се одредити друкчије трајање мандата чланова управног одбора и ограничити број именовања.
Чланови управног одбора обавезни су да чувају пословну тајну јавне агенције.
Чланови управног одбора примају накнаду за рад према мерилима која се одређују актом о оснивању јавне агенције.
Именовање представника корисника у управни одбор
Члан 18.
Представници корисника могу бити именовани у управни одбор кад је то одређено актом о оснивању јавне агенције и могу имати до половине чланова управног одбора.
Представнике корисника именује у управни одбор оснивач на предлог интересних удружења ако су корисници организовани у интересна удружења, а иначе на основу јавног конкурса.
Корисници могу сами да именују своје представнике у управни одбор непосредним изборима и тајним гласањем, кад је то одређено актом о оснивању јавне агенције.
Начин на који оснивач прикупља предлоге интересних удружења корисника, поступак јавног конкурса, начин на који корисници именују своје представнике у управни одбор и мерила за именовање уређују се актом о оснивању јавне агенције. - 6 -
Ограничења при именовању представника корисника у управни одбор
Члан 19.
Представници постојећих или могућих прималаца финансијских подстицаја или средстава које додељује јавна агенција не могу бити именовани у управни одбор.
Уместо њих именују се представници оних корисника којима су намењене услуге прималаца финансијских подстицаја или средстава, ако актом о оснивању јавне агенције није одређено да се именују представници неке друге групе корисника.
Оснивач је дужан да у управном одбору омогући сразмерну заступљеност различитих корисника или група корисника.
Председник управног одбора. Доношење одлука управног одбора
Члан 20.
Управни одбор има председника, кога именује оснивач међу члановима управног одбора које је именовао.
Управни одбор доноси одлуке већином гласова свих својих чланова.
Управни одбор доноси пословник о свом раду.
3. Директор
Делокруг и трајање дужности
Члан 21.
Директор заступа и представља јавну агенцију, руководи радом и пословањем јавне агенције, доноси појединачне акте јавне агенције, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у јавној агенцији, припрема и спроводи одлуке управног одбора и врши друге послове одређене овим или посебним законом или актом о оснивању јавне агенције.
Директор доноси правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у јавној агенцији.
Директор се именује на пет година и може поново бити именован. Посебним законом може се одредити друкчије трајање мандата директора и ограничити број именовања.
Услови за именовање директора
Члан 22.
За директора може бити именовано лице које испуњава услове за именовање у управни одбор, које има најмање пет година радног искуства у једној или више области из делокруга јавне агенције и које испуњава друге услове одређене посебним законом или актом о оснивању јавне агенције. - 7 -
Обавезе директора
Члан 23.
Директор је одговоран за законитост рада јавне агенције.
Директор је дужан да на захтев управног одбора поднесе извештај о своме раду.
Директор је обавезан да чува пословну тајну јавне агенције.
Именовање директора. Јавни конкурс
Члан 24.
Директора именује оснивач после спроведеног јавног конкурса.
Јавни конкурс спроводи управни одбор.
Оглашавање јавног конкурса
Члан 25.
Јавни конкурс за именовање директора оглашава се у "Службеном гласнику Републике Србије" и још једном дневном јавном гласилу које излази у целој Републици Србији.
Рок за подношење пријава на јавни конкурс не може бити краћи од 15 дана од оглашавања јавног конкурса у "Службеном гласнику Републике Србије".
Садржина огласа о јавном конкурсу
Члан 26.
Оглас о јавном конкурсу садржи услове које кандидат мора да испуњава за именовање, доказе који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс, рок за подношење пријава, орган коме се пријаве подносе, лично име лица које даје обавештења о јавном конкурсу, податке о изборном поступку, рок у коме се кандидати обавештавају о томе када почиње изборни поступак и друге податке значајне за поступак именовања.
Изборни поступак
Члан 27.
Управни одбор најпре саставља списак кандидата који испуњавају услове за именовање и потом међу њима спроводи изборни поступак.
У изборном поступку се, према мерилима одређеним актом о оснивању јавне агенције, утврђује стручна оспособљеност сваког кандидата.
После спроведеног изборног поступка управни одбор саставља листу кандидата који су у изборном поступку постигли захтевани резултат и подноси је оснивачу. - 8 -
Именовање директора
Члан 28.
Оснивач именује директора са листе кандидата коју му је поднео управни одбор.
Решење о именовању директора оснивач доставља свим кандидатима који су се пријавили на јавни конкурс.
Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право на увид у доказе које је именовани кандидат приложио уз пријаву на јавни конкурс и у документацију изборног поступка, под надзором службеног лица.
Ако ниједан кандидат није постигао захтевани резултат јавни конкурс се понавља, а кандидати обавештавају да јавни конкурс није успео.
Права кандидата који није именован
Члан 29.
Кандидат који није именован не може жалбом побијати решење о именовању.
Он може водити управни спор против решења о именовању ако сматра да испуњава услове за именовање а није учествовао у изборном поступку, да је именован кандидат који не испуњава услове за именовање, да су се у изборном поступку десиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода или да постоје неки други законом одређени разлози за вођење управног спора.
Ако суд поништи решење о именовању, оснивач разрешава директора најкасније у року од 30 дана од пријема правноснажне судске одлуке.
4. Престанак дужности члана управног одбора и директора пре времена на које су именовани
Сви разлози
Члан 30.
Члану управног одбора и директору престаје дужност пре истека времена на које је именован подношењем оставке или разрешењем.
Оставка се подноси оснивачу и производи дејство кад је оснивач прими.
По пријему оставке оснивач доноси решење којим утврђује престанак дужности члана управног одбора или директора.
Разлози за разрешење. Надлежност за одлучивање о разрешењу
Члан 31.
Члан управног одбора или директор разрешава се ако више не испуњава услове за именовање, ако не испуњава обавезе предвиђене овим или посебним законом или актом о оснивању јавне агенције или ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест - 9 -
месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности члана управног одбора односно директора.
Директор се разрешава и ако несавесним или неправилним радом проузрокује већу штету јавној агенцији или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да су настале или могу настати веће сметње у раду јавне агенције.
О томе да ли постоје разлози за разрешење члана управног одбора и директора одлучује оснивач.
Поступак у коме се утврђује постојање разлога за разрешење
Члан 32.
Поступак у коме се утврђује постојање разлога за разрешење члана управног одбора односно директора покреће и води, по службеној дужности или на захтев оснивача, министарство у чијем делокругу је претежни део послова јавне агенције.
Министарство је дужно да на захтев управног одбора покрене и води поступак за разрешење директора.
Пошто члану управног одбора односно директору пружи прилику да се изјасни о постојању разлога за разрешење и утврди потребне чињенице, министарство доставља оснивачу све списе и предлаже му доношење одговарајућег решења.
Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али се може водити управни спор.
Вршилац дужности директора
Члан 33.
Ако директору дужност престане пре времена на које је именован, оснивач без јавног конкурса именује вршиоца дужности директора на предлог управног одбора, најдуже на шест месеци.
Вршилац дужности директора мора да испуњава услове за именовање директора.
Удаљење директора са дужности
Члан 34.
Оснивач може удаљити са дужности директора против кога је покренут поступак за разрешење, до доношења решења о разрешењу.
Оснивач удаљава директора са дужности по сопственој иницијативи или на предлог министарства које води поступак у коме се утврђује постојање разлога за разрешење директора.
Овлашћења директора који је удаљен са дужности преузима председник управног одбора. - 10 -


IV. ПОСЛОВИ ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ

Сви послови јавне агенције
Члан 35.
Јавна агенција може истовремено да врши и развојне и стручне и регулаторне послове одређене актом о оснивању јавне агенције сагласно посебном закону.
Поред тога, јавна агенција може да врши и друге послове повезане са сврхом свог оснивања, према акту о оснивању јавне агенције.
Јавној агенцији могу посебним законом бити поверени сви послови државне управе који се према овом закону уопште могу поверити јавним агенцијама.
Развојни и стручни послови
Члан 36.
Јавна агенција врши развојне и стручне послове сагласно сврси свог оснивања.
Развојни послови састоје се од подстицања и усмеравања развоја у областима из делокруга јавне агенције, додељивања и распоређивања финансијских подстицаја и других развојних средстава, предузимања мера на које је јавна агенција овлашћена посебним законом и од других послова одређених актом о оснивању јавне агенције сагласно посебном закону.
Регулаторни послови
Члан 37.
Регулаторни послови јавне агенције састоје се у доношењу прописа за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и Владе.
Прописи јавне агенције морају по природи и називу да одговарају прописима које доносе органи државне управе.
Прописе доноси управни одбор јавне агенције и објављује их у "Службеном гласнику Републике Србије".
Решавање у управном поступку
Члан 38.
Решења у управном поступку доноси директор јавне агенције или лице које он овласти.
Као првостепено решење јавне агенције узима се и решење њене подручне унутрашње јединице.
О жалби на решење јавне агенције решава министарство у чијем су делокругу послови јавне агенције. - 11 -
Надзор
Члан 39.
Јавна агенција надзире наменско и сврсисходно коришћење додељених финансијских средстава и подстицаја и стручност и сврсисходност рада других лица одређених посебним законом или актом о оснивању јавне агенције.
Јавна агенција дужна је да састави извештај о надзору и заснује га на потребној документацији и изјашњењу странака.
Извештај о надзору јавна агенција доставља министарству у чијем делокругу су послови јавне агенције.
Одређивање тарифе
Члан 40.
Јавна агенција која корисницима наплаћује услуге издаје тарифу, којом тако одређује цену услуге да се њоме покрију трошкови услуге.
Предлог тарифе сачињава управни одбор јавне агенције и објављује га у најмање једном дневном јавном гласилу које излази у целој Републици Србији, уз позив могућим корисницима да у року који не може бити краћи од осам ни дужи од 30 дана доставе примедбе и предлоге.
О предлогу тарифе прибавља се и мишљење министарства у чијем делокругу су послови јавне агенције и министарства надлежног за послове финансија.
Уз подношење тарифе на сагласност оснивачу, управни одбор јавне агенције је дужан да у образложењу наведе циљеве који се постижу тарифом и разлоге због којих није прихватио примедбе и предлоге могућих корисника и министарстава.
Пошто оснивач да сагласност на тарифу, тарифа се објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" и ступа на снагу после објављивања.
Акти о раду и пословању јавне агенције
Члан 41.
Јавна агенција доноси опште акте којима уређује питања значајна за свој рад и пословање, према посебном закону или акту о оснивању јавне агенције.
Опште акте о раду и пословању јавне агенције доноси управни одбор јавне агенције.
Општи акт о правима, обавезама, одговорностима и заради директора и запослених у јавној агенцији доноси се уз сагласност оснивача. - 12 -


V. ЗАШТИТА ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА У РАДУ ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ

Права оснивача
Члан 42.
Поред именовања и разрешења чланова управног одбора и директора јавне агенције, оснивач даје сагласности на годишњи програм рада, на финансијски план јавне агенције и на друге акте одређене овим или посебним законом.
Надзор над прописима јавне агенције
Члан 43.
Јавна агенција је дужна да пре објављивања прописа прибави од министарства у чијем делокругу су послови јавне агенције мишљење о уставности и законитости прописа, а министарство да њој достави образложени предлог како да пропис усагласи са Уставом, законом, прописом или другим општим актом Народне скупштине и Владе.
Ако јавна агенција не поступи по предлогу министарства, оно је дужно да оснивачу предложи доношење решења о обустави од извршења прописа и на њему заснованих појединачних аката и покретање поступка за оцењивање уставности и законитости прописа.
Решење о обустави од извршења прописа ступа на снагу кад се објави у "Службеном гласнику Републике Србије" и престаје да важи ако оснивач у наредних 15 дана не покрене поступак за оцењивање уставности и законитости прописа.
Надзор над радом и пословањем јавне агенције
Члан 44.
Надзор над радом јавне агенције у повереним пословима државне управе врши министарство у чијем делокругу су послови јавне агенције.
Законито и наменско коришћење средстава јавне агенције и примену прописа којима се уређују јавне финансије и финансијско и рачуноводствено пословање надзире министарство надлежно за послове финансија.
Примену прописа о службеној употреби језика и писма, канцеларијском пословању, пословање са странкама и корисницима, као и ефикасност и ажурност решавања у управном поступку, стручну спрему запослених који решавају у управном поступку и овлашћења за решавање у управном поступку надзире министарство надлежно за послове управе.
Годишњи програм рада јавне агенције. Финансијски план
Члан 45.
Управни одбор јавне агенције усваја и до 15. децембра текуће године подноси оснивачу на сагласност програм рада јавне агенције за наредну годину и финансијски план јавне агенције.
Годишњим програмом рада се, сагласно акту о оснивању јавне агенције, одређују основни циљеви јавне агенције за наредну годину и начини њиховог постизања. - 13 -
Годишњи програм рада садржи и предлог мера за делотворнији рад и економичније коришћење средстава јавне агенције.
Посебним законом или актом о оснивању јавна агенција може бити обавезана да годишњим програмом рада обухвати и друга питања значајна за њен рад.
Извештај о раду јавне агенције. Финансијски извештај
Члан 46.
Управни одбор јавне агенције усваја и подноси оснивачу годишњи извештај о раду за протеклу годину најкасније до 1. марта текуће године.
Оснивач може, сагласно акту о оснивању јавне агенције, захтевати да му управни одбор јавне агенције поднесе периодични извештај о раду или извештај о извршењу неког посла.
Управни одбор јавне агенције усваја и подноси оснивачу финансијски извештај према правилима за подношење завршних рачуна јавних предузећа.


VI. ОДНОС ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ СА КОРИСНИЦИМА

Јавност рада јавне агенције
Члан 47.
Јавна агенција је дужна да на примерен начин, пре свега у просторијама у којима послује са корисницима, обавештава кориснике о њиховим правима, обавезама, поступку остваривања права и обавеза, о своме раду и делокругу, министарствима која надзиру њен рад и начину контакта с њима и о другим подацима битним за јавност њеног рада и односе са корисницима.
Јавна агенција је при томе дужна да:
1) у просторијама у којима послује са корисницима у писменом облику истакне лична имена чланова управног одбора, директора, запослених који послују са корисницима, члана управног одбора овлашћеног за пријем и разматрање предлога и примедаба корисника и других одговорних лица;
2) омогући да се јавност, корисници и запослени у јавној агенцији упознају са кратким прегледом годишњег програма рада јавне агенције;
3) упозна јавност са свим информацијама које су прописима одређене као информације од јавног значаја;
4) пружа информације преко телефона и других средстава комуникације којима располаже.
За јавност рада јавне агенције одговара директор јавне агенције. - 14 -
Пословање са корисницима
Члан 48.
Јавна агенција мора остварити примерен однос са странкама и корисницима.
Јавна агенција је дужна да своје радно време прилагоди потребама корисника.
Најмање једном годишње јавна агенција мора омогућити корисницима да јој саопште мишљење о њеном раду и квалитету услуга и предложе начине њиховог побољшавања, о чему саставља посебан извештај који уноси у годишњи извештај о свом раду.
Примедбе и предлози корисника
Члан 49.
Јавна агенција дужна је да омогући корисницима давање примедаба и предлога везаних за њен рад, усмено и писмено, телефонски или у електронском облику.
Примедбе и предлоге корисника прима и разматра члан управног одбора јавне агенције кога за то на једну годину овласти управни одбор јавне агенције и који о својим закључцима обавештава управни одбор, директора, лице на које се примедба односи и корисника.
ВИИ. ФИНАНСИРАЊЕ ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ
Финансирање из буџета и од наплаћене цене услуга
Члан 50.
Послови државне управе који су поверени јавној агенцији финансирају се из буџета Републике Србије.
За финансирање јавне агенције користе се и средства од наплаћене цене услуга јавне агенције и воде се на посебном подрачуну јавне агенције.
Финансирање из поклона и прилога
Члан 51.
Поклони, прилози покровитеља јавне агенције и други прилози дати оснивачу или јавној агенцији приход су јавне агенције, воде се на посебном подрачуну јавне агенције и користе се за развој јавне агенције.
Расподела вишка прихода
Члан 52.
Вишак прихода над расходима јавне агенције користи се за развој јавне агенције, за награђивање запослених или се преноси у буџет Републике Србије.
О расподели вишка прихода одлучује управни одбор јавне агенције, уз сагласност оснивача. - 15 -
Запослени се награђују према мерилима одређеним општим актом јавне агенције.
Одговорност за обавезе јавне агенције
Члан 53.
Јавна агенција одговара за своје обавезе свом својом имовином.
Оснивач одговара за обавезе јавне агенције ако јавна агенција не може да испуни обавезе из своје имовине или ако би испуњење обавеза из имовине јавне агенције озбиљно угрозило њен рад.


VIII. ПРЕСТАНАК РАДА ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ

Члан 54.
Јавна агенција престаје да ради ако буде укинута или се правноснажном судском одлуком утврди ништавост њеног уписа у судски регистар.
Јавна агенција може бити укинута услед престанка сврхе због које је основана или ако неки други организациони облик може делотворније, рационалније и економичније да задовољи сврху јавне агенције.
Одлуку о укидању јавне агенције доноси оснивач, на основу овлашћења у посебном закону.


IX. ЈАВНЕ АГЕНЦИЈЕ КОЈЕ ОСНИВАЈУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Начин оснивања. Вршење оснивачких права. Послови
Члан 55.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу да оснују јавну агенцију кад су на то овлашћене својим општим актом, ако су испуњени услови за оснивање јавне агенције одређени овим законом.
Права оснивача у име аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе врши орган одређен њиховим општим актом.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу јавној агенцији поверити послове из свог изворног делокруга који по врсти и природи одговарају пословима државне управе које јавним агенцијама може поверити Република Србија.
Примена одредаба овог закона
Члан 56.
Прописе и рад јавне агенције надзиру надлежни органи управе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, који решавају и о жалбама на решења које јавна агенција донесе у управном поступку. - 16 -
Ако је оснивач јавне агенције јединица локалне самоуправе, за директора јавне агенције може бити именовано и лице које има најмање три године радног искуства у једној или више области из делокруга јавне агенције.
У свему осталом сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређују јавне агенције чији је оснивач Република Србија.


X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примена на постојеће агенције
Члан 57.
Даном ступања на снагу овог закона одредбе члана 7. ст. 1. и 2. овог закона, одредбе овог закона о сукобу интереса при вршењу јавних функција (члан 14), о вршењу надзора од стране јавне агенције (члан 39), о надлежности директора за доношење правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у јавној агенцији (члан 21. став 2), о надлежности управног одбора за доношење општих аката о раду и пословању јавне агенције (члан 41. ст 1. и 2), о заштити општег интереса у раду јавне агенције (чл. 42-46) и односу са корисницима (чл. 47-49) примењују се на следеће агенције које су образоване посебним законима:
1) Агенцију за приватизацију, образовану Законом о Агенцији за приватизацију ("Службени гласник РС", бр. 38/01 и 135/04);
2) Републичку агенцију за развој малих и средњих предузећа, образовану Законом о Агенцији за развој малих и средњих предузећа ("Службени гласник РС", број 65/01);
3) Агенцију за дуван, образовану Законом о дувану ("Службени гласник РС", број 17/03);
4) Републичку агенцију за просторно планирање, образовану Законом о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", број 47/03);
5) Агенцију за привредне регистре, образовану Законом о Агенцији за привредне регистре ("Службени гласник РС", број 55/04);
6) Агенцију за лиценцирање стечајних управника, образовану Законом о Агенцији за лиценцирање стечајних управника ("Службени гласник РС", број 84/04);
7) Агенцију за лекове и медицинска средства Србије, образовану Законом о лековима и медицинским средствима ("Службени гласник РС", број 84/04).
Наставак рада органа постојећих агенција
Члан 58.
Даном ступања на снагу овог закона надзорни одбори агенција из члана 57. овог закона престају да раде, њиховим члановима престаје мандат, а послове надзорних одбора преузимају управни одбори.
У Републичкој агенцији за просторно планирање Савет агенције даном ступања на снагу овог закона преузима послове надзорног одбора прописане овим законом.
Даном престанка мандата управног одбора и директора именованих у агенцијама из члана 57. овог закона, почињу да се на њих примењују одредбе овог закона о органима јавних агенција. - 17 -
Ако мандат члана управног одбора престане пре истека мандата целог управног одбора, нови члан управног одбора именује се према одредбама посебних закона којима су образоване агенције из члана 57. овог закона, са мандатом до истека мандата члана на чије место је именован.
Ступање на снагу закона
Члан 59.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".



На основу члана 8. Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника („Службени гласник РС”, бр. 84/04 и 104/09), члана 15. став 1. тачка 8, Статута Агенције за лиценцирање стечајних управника и члана 40. Закона о јавним агенцијама („Службени гласник РС”, број 18/05), а у складу са чланом 25. став 2. Пословника о раду Управног одбора Агенције број И-01-131/2009-01 од 27. фебруара 2009. године,
Управни одбор Агенције за лиценцирање стечајних управника, 26. јула 2010. године, доноси
ТАРИФУ
о одређивању цена услуга које пружа Агенција
за лиценцирање стечајних управника
 („Службени гласник РС“ број 54 од 04.08.2010. године)
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овом тарифом уређује се плаћање накнада које Агенција за лиценцирање стечајних управника (у даљем тексту: Агенција), наплаћује за пружање услуга из оквира послова из своје надлежности.
Члан 2.
Обвезник плаћања услуга из члана 1. ове тарифе је стечајни управник, стечајни дужник, односно стечајна маса, физичко лице које полаже стручни испит за добијање лиценце, специјализована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника, као и подносилац захтева.
Стечајни управник је лице које је одговорно за плаћање услуга чији је обвезник стечајни дужник, односно стечајна маса.
Обвезници из става 1. овог члана дужни су да изврше уплату накнаде за услуге које пружа Агенција, односно да уз захтев који подносе Агенцији, доставе доказ о извршеној уплати средстава на име цене услуге.
Средства на име накнада плаћају се на посебан рачун Агенције.
Члан 3.
Висина накнада за пружене услуге из члана 1. ове тарифе, одређује се по тарифним бројевима, и то:
Тарифни број 1.
За организовање и спровођење полагања стручног испита за добијање лиценце за обављање послова стечајног управника, Агенција наплаћује:
1. за обраду пријаве за полагање стручног испита износ од 1.000 динара;
2. за полагање стручног испита износ од 15.000 динара;
3. за одлагање полагања дела стручног испита износ од 7.000 динара;
4. за поновно полагање усменог дела стручног испита, износ од 7.000 динара;
Обвезник плаћања по овом тарифном броју је физичко лице које полаже стручни испит за добијање лиценце.
Тарифни број 2.
За издавање и обнављање лиценце за стечајне управнике плаћа се износ од 40.000 динара.
За обраду захтева за издавање и обнављање лиценце из става 1. овог тарифног броја Агенција наплаћује износ од 2.000 динара.
За обраду захтева за издавање дупликата лиценце, односно за брисање из именика стечајних управника, Агенција наплаћује износ од 2.000 динара.
Обвезник плаћања по овом тарифном броју је стечајни управник, односно подносилац захтева.
Тарифни број 3.
Услуге које Агенција пружа активним стечајним управницима уз наплаћивање накнаде су следеће:
1) коришћење и одржавање Система за аутоматизовано вођење стечајних поступака и електронско извештавања (ЕРС);
2) сачињавање и достављање публикација и информатора које припрема и издаје Агенција.
Накнада из става 1. овог члана износи 8.000 динара фиксно на годишњем нивоу, за активне стечајне управнике који поступају као стечајни управници у једном или ниједном стечајном поступку, према стању на дан 31. децембар сваке године за наредну годину.
Активни стечајни управници који поступају као стечајни управници у два, односно више поступака, поред износа из става 2. овог тарифног броја плаћају и додатни износ од 2.000 динара на годишњем нивоу по сваком додатном стечајном поступку у којем поступају као стечајни управници, према броју додатних стечајних поступака на дан 31. децембар сваке године за наредну годину, при чему се ова накнада за годину у којој је покренут додатни стечајни поступак обрачунава у пуном износу.
Обавеза у складу са ставом 2. овог тарифног броја за сваку годину доспева квартално у једнаким износима и то петнаестог дана сваког квартала текуће године.
Обавеза из става 3. овог тарифног броја за сваку годину доспева квартално у једнаким износима и то петнаестог дана сваког квартала текуће године, осим накнаде за годину у којој је покренут додатни стечајни поступак која доспева у целости петнаестог дана наредног квартала по истеку квартала у којем је стечајни поступак отворен.
Обвезник плаћања фиксног износа из става 2. овог тарифног броја је активни стечајни управник, а износа из става 3. овог тарифног броја активни стечајни управник и организација из члана 22. став 1. Закона о стечају („Службени гласник РС”, број 104/09).
Тарифни број 4.
За издавање извода, потврда, односно промену података у именику стечајних управника, плаћају се следеће накнаде:
1) 2.000 динара за издавање извода;
2) 1.000 динара за издавање потврде да је стечајни управник уписан у именик стечајних управника или друге потврде;
3) 500 динара за једну, односно 1.000 динара за више промена.
Обвезник плаћања по овом тарифном броју је стечајни управник подносилац захтева.
Тарифни број 5.
За прикупљање и обраду података од значаја за вођење стечајног поступка (портал онлине), и то за: основне податке о сваком покренутом поступку са ликвидационом вредношћу; информације о продаји и исходу продаје имовине у стечају; податке са листе признатих и оспорених потраживања; податке о намирењу поверилаца; време трајања стечајног поступка; усвојене планове реорганизације, као и, преглед стечајних поступака који се воде на територији Републике Србије и чињење доступним на свом интернет порталу одређених информација о току стечајног поступка, Агенција наплаћује на годишњем нивоу следеће накнаде:
1) 6.000 динара за стечајне поступке чија ликвидациона вредност према економско-финансијском извештају стечајног управника износи 3 милиона динара или више, али највише 10 милиона динара;
2) 10.000 динара за стечајне поступке чија ликвидациона вредност према економско-финансијском извештају стечајног управника износи више од 10 милиона, али највише 50 милиона динара;
3) 32.000 динара за стечајне поступке чија ликвидациона вредност према економско-финансијском извештају стечајног управника износи више од 50 милиона, али највише 200 милиона динара;
4) 60.000 динара за стечајне поступке чија ликвидациона вредност према економско-финансијском извештају стечајног управника износи више од 200 милиона, али највише милијарду динара;
5) 120.000 динара за стечајне поступке чија ликвидациона вредност према економско-финансијском извештају стечајног управника износи више од милијарду динара.
Обвезник плаћања накнаде по овом тарифном броју је стечајни дужник, односно стечајна маса.
Накнада из става 1. овог тарифног броја обрачунава се према стању на дан 31. децембар за наредну годину, при чему се ова накнада за годину у којој је покренут стечајни поступак обрачунава у пуном износу, а доспева за сваку годину квартално и то петнаестог дана сваког квартала текуће године, осим накнаде за годину у којој је покренут стечајни поступак која доспева у целости петнаестог дана наредног квартала по истеку квартала у којем је стечајни поступак отворен.
Накнада из става 1. овог тарифног броја не наплаћује се за стечајне поступке чија ликвидациона вредност према економско-финансијском извештају стечајног управника износи мање од 3 милиона динара.
Тарифни број 6.
За разматрање и обраду редовних писаних или електронских извештаја и друге документације стечајних управника о току стечајног поступка и стању стечајне масе при пружању услуге стручног надзора, као и за пружање услуге стручног надзора плаћа се накнада у висини од 1% од уновчене стечајне масе, наплаћених потраживања и износа примљених по основу давања у закуп имовине стечајног дужника.
Обвезник плаћања накнаде по овом тарифном броју је стечајни дужник, односно стечајна маса.
Накнада из става 1. овог тарифног броја доспева петнаестог дана наредног квартала по истеку квартала у коме је дошло до уновчења стечајне масе, наплате потраживања или наплате закупнине.
У случају усвајања и потврђивања плана реорганизације, поред износа накнаде из става 1. овог тарифног броја за период стечајног поступка до дана потврђивања плана реорганизације плаћа се и додатна накнада од 0,1% ликвидационе вредности стечајног дужника – субјекта реорганизације према процени ликвидационе вредности имовине стечајног дужика из плана реорганизације, при чему та додатна накнада не може бити мања од 100.000 динара, нити већа од 1.000.000 динара.
Обвезник плаћања по овом тарифном броју је стечајни дужник – субјекат реорганизације.
Члан 4.
Даном ступања на снагу ове тарифе престаје да важи Тарифа о одређивању цена услуга које пружа Агенција за лиценцирање стечајних управника („Службени гласник РС”, број 76/05).
Ова тарифа, по добијању сагласности Владе, објављује се у „Службеном гласнику РС” и ступа на снагу наредног дана од дана објављивања.
                                                                                                                        I  број 01-597/2010-12
                                                                                                    У Београду, 26. јула 2010. године
                                                                                                                                  Председник УО,
                                                                                                                                  Ненад Илић, с.р.
 


Гостовање у Београдској хроници 16.10.2017.

Овде можете погледати наше гостовање у емисији Београдска хроника 16.10.2017.

  • Допис председници Владе Србије Ани Брнабић

    Савез стечајних управника Србије упутио је апел председници Владе Србије Ани Брнабић да се Закон о изменама и допунама Закона о стечају ne донесе на брзину и полујавно, јер то може изазвати многе негативне последице.  Добривоје Петровић, председник СУСУС-а истиче да је само 15 дана ѕа спровођење јавне расправе о поменутом нацрту премало за овако “обимну, сложену  и значајну област”.

    Допис у целости можете прочитати на овом линку