ЗАКОН О СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ

(Објављен у "Сл. гласнику РС", бр. 84 од 24. јула 2004; 85/05)

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет
Члан 1.
Овим законом уређују се услови и начин покретања и спровођења стечајног поступка.
Стечајни поступак, у смислу овог закона, обухвата банкротство односно реорганизацију.
Под банкротством се подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника.
Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца, на начин и под условима одређеним планом реорганизације.

Неспособност плаћања
Члан 2.
Банкротство стечајног дужника или његова реорганизација се спроводе над стечајним дужником који је неспособан за плаћање.
Сматра се да је стечајни дужник неспособан за плаћање ако:
1) не може одговорити својим обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе;
2) је потпуно обуставио своја плаћања у периоду од 30 дана;
3) учини вероватним да своје већ постојеће обавезе неће моћи да испуни по доспећу - претећа неспособност за плаћање.

Претпоставка неспособности плаћања
Члан 3.
Ако је поступак покренут на предлог повериоца који у судском или пореском извршном поступку није могао намирити своје потраживање, претходни стечајни поступак се неће спроводити, нити ће се доказивати да је стечајни дужник презадужен, већ ће се одмах покренути стечајни поступак.

Посебни случајеви покретања стечајног поступка
Члан 4.
Стечајни поступак се покреће али се не спроводи, већ се одмах закључује када стечајни дужник има само једног повериоца.
Стечајни поступак се покреће али се не спроводи, већ се поступак одмах обуставља када је имовина стечајног дужника мања од висине трошкова стечајног поступка.
Изузетно, суд ће стечајни поступак спровести и у случају из става 2. овог члана, на захтев повериоца, ако поверилац код надлежног органа положи средства за трошкове стечајног поступка.

Сходна примена
Члан 5.
У стечајном поступку сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак, ако овим законом није другачије одређено.

Случајеви на које се закон не примењује
Члан 6.
Стечајни поступак се не спроводи према: Државној заједници Србија и Црна Гора; Републици Србији; јединицама територијалне аутономије и локалне самоуправе; фондовима или организацијама пензијског, инвалидског, социјалног и здравственог осигурања; правним лицима чији је оснивач Државна заједница Србија и Црна Гора, Република Србија, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, а који се искључиво или претежно финансирају из буџета Државне заједнице Србија и Црна Гора, републичког буџета односно буџета јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе; Народној банци Србије.
Одредбе овог закона не примењују се на стечајни поступак банака и осигуравајућих организација, осим одредаба којима се уређују питања која нису уређена посебним законом.
За обавезе правног лица над којим се не спроводи стечајни поступак солидарно одговарају његови оснивачи односно чланови.

II. НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
Надлежност
Стварна надлежност
Члан 7.
Стечајни поступак спроводи суд одређен законом којим се уређује судска надлежност.

Месна надлежност
Члан 8.
Стечајни поступак спроводи суд на чијем подручју је седиште стечајног дужника.

Органи поступка
Врсте органа
Члан 9.
Органи стечајног поступка су: стечајно веће, стечајни судија, стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца.
Стечајно веће и стечајни судија из става 1. овог члана су органи стечајног поступка при надлежном суду.




Органи стечајног поступка при надлежном суду

Састав стечајног већа
Члан 10.
Стечајно веће се састоји од троје судија од којих је један председник већа.
Стечајни судија не може бити члан стечајног већа.

Делокруг стечајног већа
Члан 11.
Стечајно веће:
1) одлучује о покретању претходног стечајног поступка;
2) утврђује постојање разлога за покретање стечајног поступка;
3) одлучује о покретању стечајног поступка;
4) именује и разрешава стечајног судију;
5) именује и разрешава стечајног управника;
6) одлучује о приговорима против одлука и закључака стечајног судије;
7) одлучује о приговорима против радњи стечајног управника;
8) даје овлашћења стечајном дужнику-предузетнику о личној управи, под условима прописаним законом;
9) обавља и друге послове одређене овим законом.

Стечајни судија
Члан 12.
Стечајни судија:
1) одобрава трошкове стечајног поступка пре њихове исплате;
2) уводи у дужност стечајног управника;
3) одређује прелиминарну накнаду и награду стечајном управнику;
4) одобрава нацрт плана реорганизације стечајног дужника;
5) одобрава нацрт решења о главној деоби стечајне масе;
6) доноси одлуке и предузима друге радње по питањима која нису у делокругу стечајног већа;
7) врши надзор над радом стечајног управника;
8) обавља и друге послове одређене овим законом.
Против одлука и закључака стечајног судије, стечајни управник, одбор поверилаца и повериоци могу изјавити приговор стечајном већу.

Стечајни управник
Именовање
Члан 13.
Стечајни управник се именује решењем о покретању стечајног поступка.
Стечајни управник може бити именован решењем о покретању претходног стечајног поступка, ако је стечајно веће одредило мере обезбеђења стечајном дужнику.



Услови за именовање
Члан 14.
За стечајног управника може бити именовано лице које је добило лиценцу за обављање послова стечајног управника (у даљем тексту: лиценца), које има статус приватног предузетника и које има три године радног искуства, ако овим законом није другачије прописано.
Лиценцу може да добије лице које има високу стручну спрему и које је положило стручни испит за добијање лиценце.
Лиценцу издаје и обнавља Агенција за лиценцирање стечајних управника, која организује и спроводи стручни испит из става 2. овог члана, врши надзор над радом стечајних управника и обавља друге послове у складу са законом којим се уређују положај, права, дужности и друга питања од значаја за рад Агенције за лиценцирање стечајних управника.
Лиценца се обнавља, на захтев стечајног управника, по истеку рока од три године од дана издавања, ако је стечајни управник савесно обављао послове у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.
Агенција за лиценцирање стечајних управника може одузети лиценцу пре истека рока из става 4. овог члана у случају да стечајни управник не обавља послове у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.
У случају необнављања лиценце и у случају одузимања лиценце, Агенција за лиценцирање стечајних управника је дужна да по правноснажности решења избрише стечајног управника из Именика стечајних управника.
Стечајном управнику коме је одузета лиценца из разлога предвиђених у ставу 5. овог члана не може да се изда нова лиценца за обављање послова стечајног управника у року од пет година од дана правноснажности решења о одузимању лиценце.
Министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције за лиценцирање стечајних управника, доноси националне стандарде за управљање стечајном масом и кодекс етике.
У поступку спровођења стечаја над правним лицем које је у већинској државној односно друштвеној својини, за стечајног управника стечајно веће ће именовати специјализовану институцију основану посебним прописом, која мора имати запослена лица која имају лиценцу из става 1. овог члана.
Министар надлежан за послове привреде ближе прописује услове, програм и начин полагања стручног испита из става 2. овог члана.

Ограничење у избору
Члан 15.
За стечајног управника не може бити именовано лице које је:
1) осуђено за кривично дело које га чини неподобним за положај стечајног управника;
2) сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг неког од чланова стечајног већа, стечајног судије и директора стечајног дужника;
3) солидарни дужник са стечајним дужником;
4) било члан управног одбора или надзорног одбора стечајног дужника у последње две године пре покретања стечајног поступка;
5) било запослено код стечајног дужника две године пре покретања стечајног поступка;
6) поверилац стечајног дужника или је запослено код повериоца
7) дужник стечајног дужника;
8) конкурент стечајном дужнику или је запослено код конкурентског правног субјекта, односно које има било који сукоб интереса у односу на стечајног дужника;
9) радило као саветник стечајног дужника у пословима везаним за имовину стечајног дужника у последње две године пре покретања стечајног поступка.

Правни положај
Члан 16.
Стечајни управник има права и обавезе органа управљања или власника стечајног дужника, осим ако овим законом није другачије одређено.

Делокруг послова
Члан 17.
Стечајни управник је дужан нарочито да:
1) предузме све неопходне мере за заштиту имовине стечајног дужника, укључујући и спречавање преноса имовине, њено печаћење или одузимање уколико је то неопходно;
2) у сагласности са стечајним судијом, у року од 30 дана од дана именовања, састави план тока стечајног поступка са предрачуном трошкова и временским планом;
3) започне пописивање имовине стечајног дужника у року од 10 дана од дана именовања и да оконча пописивање у року од 30 дана од дана именовања;
4) састави почетни стечајни биланс, као и порески биланс са стањем на дан отварања и на дан окончања поступка стечаја, у складу са пореским прописима, и да те билансе, са пореском пријавом, достави надлежном пореском органу у прописаним роковима;
5) без одлагања обавести о стечајном поступку све банке преко којих стечајни дужник послује, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника без прописаног одобрења;
6) у договору са стечајним судијом, на терет стечајне масе, осигура имовину у целини или делимично, ако је то потребно ради заштите имовине стечајног дужника;
7) подноси месечни извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
8) се као добар привредник стара о завршетку започетих а незавршених послова стечајног дужника, у циљу заштите поверилаца, као и послова који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима стечајног дужника;
9) запошљава лица уз сагласност стечајног судије и да врши надзор над радом запослених;
10) у сагласности са стечајним судијом, утврди основаност, обим и приоритет пријављених потраживања према стечајном дужнику, као и свих обезбеђења потраживања;
11) уновчи ствари и права стечајног дужника у складу са одредбама овог закона;
12) у сагласности са стечајним судијом, састави нацрт решења за главну деобу стечајне масе и нацрт завршног стечајног биланса;
13) изврши исплату повериоцима на основу решења о главној деоби;
14) доставља завршни рачун;
15) по потреби, сазива састанке поверилаца;
16) заступа стечајног дужника у покретању и вођењу управних и других спорова;
17) поднесе предлог одговарајућим органима управе или правосудним органима у иностранству, као званично овлашћени заступник стечајне масе стечајног дужника, којим захтева пленидбу, одузимање, заштиту или повраћај имовине стечајног дужника која се налази у иностранству;
18) обавести одговарајуће регистре о стечајном поступку, ако је то предвиђено законом;
19) обавља и друге послове у складу са законом.
Стечајни управник може подизати кредит без обезбеђења или се задужити уз обезбеђење на имовини на којој не постоје претходни терети, ако је претходно обавестио стечајног судију и ако је добио сагласност одбора поверилаца.
Кредит или дуг из става 2. овог члана сматра се трошком стечајног поступка.

Односи са другим органима стечајног поступка
Члан 18.
Стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са одредбама овог закона.
Стечајни управник у обављању послова из своје надлежности може да ангажује стручна правна и физичка домаћа или страна лица.
Радње које предузима стечајни управник, а које утичу на стечајну масу, као што су подизање кредита или куповина и продаја значајнијег дела имовине и др. (у даљем тексту: радње од изузетног значаја), могу се предузети уз обавештавање стечајног судије и добијање сагласности одбора поверилаца или појединих поверилаца на чија потраживања ове радње утичу, у складу са овим законом.
Ако овим законом није прописан посебан поступак добијања сагласности за радње од изузетног значаја, стечајни управник је дужан да писмено обавести о намераваној радњи стечајног судију, одбор поверилаца и оне стечајне повериоце на које ове радње утичу, најкасније 10 дана пре предузимања радње.
Одбор поверилаца или било који стечајни поверилац на кога радња из става 3. овог члана утиче, има право приговора стечајном судији који је дужан да доноси одлуку по приговору.
Стечајни управник може у свако доба да консултује одбор поверилаца или суд о радњама од изузетног значаја и другим питањима везаним за стечајни поступак.
Ако се стечајни управник и стечајни судија не могу сагласити о појединим радњама и питањима дужни су да без одлагања о томе обавесте стечајно веће, које о тим питањима и радњама доноси одлуку.
Стечајни управник подноси месечне писмене извештаје о току стечајног поступка и о стању стечајне масе одбору поверилаца, скупштини поверилаца, стечајном већу, стечајном судији и Агенцији из члана 14. став 3. овог закона. Стечајни управник подноси и друге извештаје на захтев органа, а у случају реорганизације, поред месечног извештаја, подноси и финансијске извештаје, укључујући биланс стања, биланс успеха и извештај о новчаним токовима.
Месечни извештај из става 8. овог члана садржи:
1) списак имовине која је продата, пренесена или на други начин отуђена;
2) списак готовинских прилива и одлива учињених у току претходног месеца;
3) почетно и крајње стање на рачуну стечајног дужника;
4) списак обавеза стечајног дужника;
5) списак ангажованих стручњака и износа који су им исплаћени.
Стечајни управник, по престанку дужности, подноси завршни рачун стечајном судији и одбору поверилаца.
Стечајни судија ће прегледати завршни рачун стечајног управника и својим потписом потврдити да га је прегледао.
Завршни рачун из става 10. овог члана стечајни управник доставља одбору поверилаца. Одбор поверилаца може стечајном већу да поднесе приговор на завршни рачун.

Одговорност за штету
Члан 19.
Код одговорности за штету стечајни управник има статус предузетника и одговара непосредно својом личном имовином за све штете нанете свим учесницима у поступку, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом.
Ако је штета настала због радње стечајног управника која је извршена по налогу стечајног већа или стечајног судије, стечајни управник није одговоран за насталу штету, осим ако је налог дат на основу његових несавесних радњи или предлога.
За штету коју учине лица која је запослио стечајни управник, стечајни управник одговара ако је штета настала услед пропуштања стечајног управника да изврши надзор над њиховим радом.
Захтев за накнаду штете застарева у року од три године од сазнања оштећеног за штету, односно у року од три године од правноснажности решења о закључењу стечајног поступка.

Разрешење
Члан 20.
Стечајно веће ће разрешити стечајног управника ако утврди да стечајни управник:
1) не испуњава своје обавезе;
2) не поштује рокове одређене овим законом;
3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;
4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања, није направио задовољавајући напредак у уновчењу имовине која улази у стечајну масу, осим када је уновчење било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;
5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или одбора поверилаца;
6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим оним случајевима где је овим законом предвиђена обавезна сагласност одбора поверилаца.
Пре доношења одлуке о разрешењу, стечајно веће ће омогућити стечајном управнику да се изјасни о разлозима за разрешење.
Предлог за разрешење може дати стечајни судија и одбор поверилаца.
Стечајни управник се разрешава и на лични захтев, ако не постоје разлози из става 1. овог члана.

Награда за рад и накнада трошкова
Члан 21.
Стечајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова (у даљем тексту: награда и накнада).
Коначну висину награде, као и накнаде, одређује стечајно веће у време закључења стечајног поступка, узимајући у обзир обим послова, вредност стечајне масе и пословне резултате стечајног управника, у складу са основама и мерилима које прописује министар надлежан за послове привреде.
До одређивања коначне висине награде и накнаде, стечајни судија решењем које се доставља стечајном управнику и одбору поверилаца одређује прелиминарну висину накнаде и награде стечајном управнику. Против решења о прелиминарној висини накнаде и награде, одбор поверилаца и стечајни повериоци појединачно могу поднети приговор стечајном већу у року од осам дана од дана пријема решења.
Стечајни управник може у току стечајног поступка, а пре коначне исплате награде и накнаде, тражити да му се унапред исплати део накнаде и/или награде. Стечајни судија може одобрити месечни износ награде и накнаде стечајном управнику, који мора бити сразмеран дужностима и резултатима рада стечајног управника.
Висину износа награде односно накнаде из става 4. овог члана одређује решењем стечајни судија.
Награда из става 4. овог члана се може унапред одредити у проценту од укупне вредности стечајне масе. Ако се накнадно, с обзиром на даљи ток стечајног поступка, покаже да је износ награде, која је унапред одређена у проценту од укупно уновчене стечајне масе, несразмерно висок или низак, стечајни судија може на предлог стечајног управника или одбора поверилаца смањити или повећати унапред одређени проценат.
Накнада из става 4. овог члана се одређује према стварним трошковима које је стечајни управник имао у обављању послова.

Скупштина поверилаца
Формирање и рад скупштине поверилаца
Члан 22.
Скупштина поверилаца формира се најкасније на првом поверилачком рочишту.
Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци.
Разлучни повериоци могу учествовати у скупштини само до висине потраживања за коју учине вероватном да ће се појавити као стечајни повериоци. Процену основа и висине потраживања у том случају може вршити стечајни судија, за потребе гласања на првом поверилачком рочишту.
Прва седница скупштине поверилаца заказује се на предлог:
1) стечајног управника;
2) стечајних поверилаца чија су укупна потраживања већа од 20% од укупног износа потраживања свих стечајних поверилаца.
На првој седници скупштине поверилаца врши се избор председника скупштине и чланова одбора поверилаца.
Заказивање и вођење седница скупштине, као и обавештавање о њима и одређивање дневног реда, врши председник скупштине на предлог стечајних поверилаца.
Стечајни повериоци се о одржавању скупштине и о дневном реду обавештавају истицањем обавештења на огласној табли суда или огласом у "Службеном гласнику Републике Србије", уколико се не договоре о другачијем начину обавештавања.
На скупштини се гласа сразмерно висини потраживања.
Скупштина одлучује већином гласова присутних поверилаца осим у случају из члана 23. став 5.
Ако број стечајних поверилаца није већи од пет, скупштина поверилаца има положај одбора поверилаца.



Прво поверилачко рочиште
Члан 23.
Ако се прва скупштина поверилаца одржава на првом поверилачком рочишту, скупштину заказује стечајни судија у року од три дана од дана пријема почетног стечајног биланса, а најкасније у року од 40 дана од дана покретања стечајног поступка.
Ако стечајни судија одбије да закаже скупштину у року из става 1. овог члана, о томе доноси решење против кога подносилац предлога има право приговора стечајном већу. Ако има више предлагача право приговора има сваки од њих.
На рочишту из става 1. овог члана расправља се о извештају о економско-финансијском положају стечајног дужника и процени стечајног управника да ли постоји могућност реорганизације стечајног дужника.
Стечајни повериоци на основу добијеног извештаја разматрају да ли ће се стечајни поступак окончати банкротством стечајног дужника или треба предузети мере ради подношења плана реорганизације у стечајном поступку.
Ако на рочишту стечајни повериоци за чија потраживања се учини вероватним да износе више од 70% укупних потраживања одлуче да се стечајни поступак оконча банкротством стечајног дужника, стечајно веће доноси одлуку о започињању поступка продаје имовине стечајног дужника.

Делокруг скупштине
Члан 24.
Скупштина поверилаца:
1) доноси одлуке да ли ће се стечајни поступак спроводити у циљу наставка рада и реорганизације стечајног дужника или ће стечајни поступак водити банкротству, престанком рада стечајног дужника и продајом имовине у складу са чланом 23. став 5. овог закона; 2) бира и опозива одбор поверилаца;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) разматра извештаје одбора поверилаца;
5) врши друге послове одређене овим законом.

Одбор поверилаца
Избор одбора поверилаца
Члан 25.
Скупштина поверилаца на првој седници или на првом поверилачком рочишту бира одбор поверилаца.
Број чланова одбора поверилаца одређује скупштина, с тим што тај број не може бити већи од девет чланова и што увек мора бити непаран.
Чланови одбора поверилаца могу бити стечајни повериоци, без обзира на висину свог потраживања. Запослени код стечајног дужника не могу се бирати у одбор поверилаца.
Чланови одбора поверилаца бирају председника одбора.
Члана одбора разрешава скупштина поверилаца или стечајно веће уколико не извршава своје обавезе одређене овим законом.
Ако одбор поверилаца разреши члана одбора или члан да оставку на чланство у одбору, одбор може да кооптира новог члана одбора коме мандат траје до првог наредног заседања скупштине на којој ће се изабрати нови члан одбора.

Начин одлучивања одбора поверилаца
Члан 26.
Радом одбора поверилаца руководи председник одбора који заказује седнице одбора.
Председник одбора је дужан да закаже седницу када то тражи више од половине чланова одбора.
Одлука одбора поверилаца се сматра донетом када је за ту одлуку гласало више од половине свих чланова одбора. У случају једнаког броја гласова одлучујући глас је глас председника.
Седницама одбора поверилаца присуствује стечајни управник на позив одбора поверилаца. Стечајни управник нема право гласа.
Стечајни судија не може да присуствује седницама одбора поверилаца.
Уместо члана одбора поверилаца седницама може присуствовати и учествовати у доношењу одлука његов заступник, на основу посебног пуномоћја.

Делокруг послова и права одбора поверилаца
Члан 27.
Одбор поверилаца:
1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем и даје сагласност у вези са свим питањима која су од изузетне важности за имовину, као што је подизање кредита, вођење спорова већих вредности, давање средстава на зајам и слично, у складу са овим законом;
2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације;
5) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине;
6) врши и друге послове предвиђене овим законом.
Одбор поверилаца има право:
1) приговора стечајном судији и стечајном већу на рад стечајног управника и право приговора против закључака стечајног судије;
2) на подношење жалбе на решења стечајног судије и стечајног већа, када је жалба дозвољена;
3) увида у записнике, налазе вештака и друга акта која се налазе у стечајном предмету;
4) давања мишљења о признавању оправданих мањкова утврђених приликом инвентарисања;
5) предлагања разрешења постојећег стечајног управника и предлагања именовања новог;
6) изјашњавања о висини накнаде трошкова и награде стечајном управнику.
Приговоре на закључке и радње стечајног судије и стечајног управника, одбор поверилаца подноси у року од пет дана од дана сазнања за радњу, односно од дана саопштавања закључка председнику одбора поверилаца, а стечајно веће је дужно да се о приговору изјасни у року од пет дана од дана пријема приговора.
Одбор поверилаца је дужан да на захтев скупштине поверилаца скупштини поднесе писмени извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе.
Чланови одбора поверилаца одговарају за штету коју су проузроковали својим радом осталим стечајним повериоцима намерно или крајњом непажњом.

Накнада нужних трошкова
Члан 28.
Председник и чланови одбора поверилаца имају право на накнаду стварних и нужних трошкова које одређује стечајни судија.
Накнада из става 1. овог члана сматра се трошком стечајног поступка.
Сваки стечајни поверилац појединачно сноси своје трошкове у стечајном поступку, ако овим законом није другачије одређено.

III. ОСНОВНЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ, СТРАНКЕ И УЧЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ
Основне процесне одредбе
Правила поступка
Члан 29.
Стечајни поступак се покреће предлогом овлашћених предлагача.
Стечајни поступак је хитан.
Предлози, изјаве и приговори не могу се давати односно стављати ако се пропусти рок или ако се изостане са рочишта на којем је ове радње требало предузети, осим ако овим законом није другачије одређено.
У стечајном поступку не може се тражити повраћај у пређашње стање, не може се изјавити ревизија нити се може поднети предлог за понављање поступка.
Чињенице које су од значаја за вођење стечајног поступка суд утврђује по службеној дужности.
Одлуке се могу доносити и без усмене расправе.


Акти у стечајном поступку
Члан 30.
У стечајном поступку доноси се решење и закључак.
Решењем се одлучује у стечајном поступку.
Закључком се издаје налог службеном лицу или органу који спроводи стечајни поступак за извршење појединих радњи.

Приговори
Члан 31.
Против закључка се може поднети приговор у складу са овим законом.
Рок за подношење приговора је пет дана од дана објављивања закључка, а ако закључак није објављен, рок за подношење приговора почиње да тече од дана достављања закључка, осим ако овим законом није другачије одређено.
Одлука по приговору доноси се у року од пет дана од дана пријема приговора.
Приговор не задржава извршење закључка.

Жалба
Члан 32.
Против решења се може изјавити жалба стечајном већу уколико је овим законом одређена апелациона надлежност стечајног већа, односно другостепеном суду, ако овим законом није другачије одређено.
Рок за жалбу износи осам дана, ако овим законом није другачије одређено.
Рок за жалбу тече од дана објављивања решења на огласној табли суда или од дана објављивања решења у "Службеном гласнику Републике Србије", ако овим законом није другачије одређено.
Када је овим законом одређено да решење мора бити достављено одређеним лицима, рок за жалбу тече од дана достављања решења.
Одлука по жалби доноси се најкасније у року од 30 дана од дана пријема жалбе.
Жалба против решења не задржава извршење решења, осим ако је овим законом другачије одређено.

Странке и други учесници у поступку
Стечајни дужник и примена закона
Члан 33.
Стечајни дужник у смислу овог закона је правно лице и предузетник.
Стечајни поступак се спроводи и над јавним предузећем, ако законом није другачије одређено.

Стечајни поверилац
Члан 34.
Стечајни поверилац је лице које на дан покретања стечајног поступка има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику.

Редослед намирења стечајних поверилаца
Члан 35.
Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда. Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.
Утврђују се следећи исплатни редови:
1) у први исплатни ред спадају потраживања по основу трошкова стечајног поступка у који улазе сва потраживања која се по овом закону сматрају трошковима стечајног поступка;
2) у други исплатни ред спадају неисплаћане нето зараде запослених код стечајног дужника у износу минималних зарада за последњих годину дана пре покретања стечајног поступка и неисплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре покретања стечајног поступка;
3) у трећи исплатни ред спадају потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре покретања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених;
4) у четврти исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца.

Стицање својства странке
Члан 36.
Стечајни поверилац стиче својство странке у стечајном поступку од дана када је пријава његовог потраживања примљена у стечајном суду.
Стечајни повериоци на основу својих ненаплаћених потраживања могу да учествују у стечајном поступку и пре подношења пријаве потраживања стечајном суду у складу са одредбама овог закона.

Излучни поверилац
Члан 37.
Излучни поверилац је лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе.
Излучни поверилац није стечајни поверилац.
Ствар из става 1. овог члана не улази у стечајну масу.
Ако је стечајни дужник неовлашћено отуђио ствар из става 1. овог члана, излучни поверилац има право да, као стечајни поверилац, тражи сразмерно намирење износа који одговара тржишној вредности ствари.





Разлучни поверилац
Члан 38.
Повериоци који имају заложно право или право намирења на стварима или правима о којима се воде јавне књиге или регистри имају право на намирење на тој ствари или праву.
Разлучни повериоци имају право намирења из средстава стечених продајом имовине на којој су стекли разлучна права. Остваривање тих права може бити привремено одложено у случајевима из чл. 47. и 73. овог закона.
Повериоци који имају државину и право задржавања ствари нису дужни да предају ствар стечајном дужнику док им се не исплати њихово разлучно потраживање.
Повериоци из ст. 1. и 2. овог члана нису стечајни повериоци. Ако је висина њиховог потраживања већа од висине износа добијеног уновчењем ствари или права на којима постоји разлучно право, право на разлику у висини износа остварују као стечајни повериоци.
Разлучна права стечена извршењем или обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана покретања стечајног поступка ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци нису разлучни повериоци.
Разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе, као стечајни повериоци, ако се одрекну свог статуса разлучног повериоца или ако без своје кривице не могу намирити своје разлучно потраживање. Писмену изјаву о одрицању од статуса разлучног повериоца разлучни повериоци подносе стечајном судији и стечајном управнику.

Трећа лица
Члан 39.
У стечајном поступку могу да учествују лица која су солидарни дужници, јемци и слично, на начин одређен овим законом.
Лица из става 1. овог члана могу као стечајни повериоци захтевати да им се врати оно што су за стечајног дужника платили пре или после дана покретања стечајног поступка, ако имају регресно право према стечајном дужнику.
Лица из става 1. овог члана могу тражити да се у деобној маси за њих издвоји износ који ће платити за стечајног дужника сразмерно износу који би им припао као стечајним повериоцима.

IV. ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА И ПРЕТХОДНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК
Предлог за покретање стечајног поступка
Овлашћени предлагачи и исправе
Члан 40.
Стечајни поступак се покреће предлогом повериоца или стечајног дужника.
Поверилац може да поднесе предлог ако учини вероватним постојање свог потраживања и ако учини вероватним да је стечајни дужник неспособан за плаћање.
Уз предлог за покретање стечајног поступка поверилац подноси исправе и друга документа из којих се може утврдити постојање и висина његовог потраживања.
Уз предлог за покретање стечајног поступка стечајни дужник подноси списак имовине, без обзира где се она налази, списак стечајних и осталих поверилаца са навођењем висине износа и основа потраживања, као и имена и пребивалишта чланова друштва који за обавезе стечајног дужника одговарају својом имовином.
Надлежно јавно правобранилаштво у име правних лица која заступа по закону, а која су повериоци, има право да поднесе предлог за покретање стечајног поступка.
Надлежни јавни тужилац може да покрене стечајни поступак ако учини вероватним да је стечајни дужник неспособан за плаћање, а има основа за сумњу да је његова неспособност плаћања повезана са извршењем кривичног дела које се гони по службеној дужности.
Пореска управа има право да поднесе предлог за покретање стечајног поступка у складу са законом.

Форма и садржина предлога
Члан 41.
Предлог се подноси надлежном суду у писменом облику.
Предлог садржи:
1) назив суда којем се предлог подноси;
2) фирму или име и адресу предлагача или адресу лица које је у овом поступку овлашћено за пријем писмена и за заступање предлагача;
3) име или фирму стечајног дужника, као и податке о контакт адреси;
4) чињенице и пратећу документацију која доказује врсту, основ и висину неизмиреног потраживања, ако је предлагач поверилац;
5) списак докумената приложених уз предлог.

Поступање са неуредним и непотпуним предлогом
Члан 42.
Ако предлог не садржи све прописане елементе, стечајни судија ће о томе обавестити предлагача и одредити рок, који не може бити дужи од осам дана, у ком је предлагач дужан да предлог уреди и да недостатке отклони.
Ако предлагач не поступи по налогу суда из става 1. овог члана, стечајни судија ће предлог одбацити решењем.
У случају из става 2. овог члана трошкове поступка сноси предлагач.

Повлачење предлога
Члан 43.
Предлог се може повући до истицања огласа о покретању стечајног поступка на огласној табли суда, односно пре доношења решења о одбацивању или о одбијању предлога.
Ако предлагач повуче предлог, стечајно веће обуставља поступак, а трошкове поступка сноси предлагач.




Накнада трошкова
Члан 44.
Предлагач је дужан да у року од 10 дана од дана добијања налога од суда уплати аванс на име трошкова стечајног поступка, који обухватају трошкове огласа и трошкове стечајног управника, у висини коју одреди стечајно веће.
Ако предлагач у прописаном року не уплати средства из става 1. овог члана, стечајни судија ће одбацити предлог.
Ако стечајни судија утврди да је предлог неоснован и да не постоје услови за покретање стечајног поступка, настали трошкови, по налогу суда, измирују се из уплаћених средстава из става 1. овог члана.
Ако су настали трошкови већи од уплаћених средстава из става 1. овог члана, предлагач чији је предлог одбијен дужан је да надокнади разлику тих средстава у року од осам дана од дана добијања налога од суда. Ако предлагач у остављеном року не уплати допунске трошкове, стечајни судија ће донети решење да се поступак обуставља, а трошкове поступка сноси предлагач.
Ако стечајни поступак буде покренут, у трошкове тог поступка улазе и трошкови претходног стечајног поступка.

Покретање претходног стечајног поступка
Решење о покретању претходног стечајног поступка
Члан 45.
Стечајно веће у року од три дана од дана достављања предлога за покретање стечајног поступка доноси решење о покретању претходног стечајног поступка и одређује стечајног судију. Претходни стечајни поступак покреће се ради утврђивања разлога за покретање стечајног поступка.
Против решења о покретању претходног стечајног поступка није дозвољена жалба.
Стечајно веће је дужно да покрене стечајни поступак без вођења претходног стечајног поступка у следећим случајевима:
1) ако стечајни дужник поднесе предлог за покретање стечајног поступка са потребним исправама и прилозима;
2) ако поверилац поднесе предлог за покретање стечајног поступка а стечајни дужник призна постојање стечајног разлога;
3) у случају претпоставке неспособности плаћања из члана 3. овог закона.

Обавеза стечајног дужника да пружи потребне податке
Члан 46.
Овлашћена лица стечајног дужника и лица која за стечајног дужника врше финансијске послове обавезна су да органима стечајног поступка, на њихов захтев и без одлагања, пруже све податке и обавештења.
Обавеза из става 1. овог члана односи се и на чланове управног и надзорног одбора стечајног дужника којима је престала дужност покретањем стечајног поступка.
Стечајни судија може решењем, против којег није дозвољена жалба, наредити стечајном дужнику, као и лицима из става 1. овог члана да, у одређеном року, предају писмени извештај о економско-финансијском стању стечајног дужника.
Лица из става 1. овог члана одговорна су повериоцима за накнаду штете коју су проузроковали ускраћивањем података и обавештења, као и несавесно састављеним извештајем о економско-финансијском стању стечајног дужника или ускраћивањем тог извештаја.
Лица из става 1. овог члана одговарају кривично за давање нетачних или непотпуних података и обавештења, због нетачног приказивања података у извештају о економско-финансијском стању стечајног дужника, као и за давање лажног исказа у судском поступку.

Мере обезбеђења
Члан 47.
Стечајно веће ће решењем о покретању претходног стечајног поступка одредити мере обезбеђења ради спречавања промене имовинског положаја стечајног дужника, односно уништавања пословне документације, ако постоји опасност да ће стечајни дужник отуђити имовину односно уништити документацију до покретања стечајног поступка.
Стечајно веће може изрећи једну или више мера из става 1. овог члана, и то:
1) поставити привременог стечајног управника који ће преузети сва или део овлашћења органа стечајног дужника;
2) забранити исплате са рачуна стечајног дужника без сагласности стечајног судије;
3) забранити располагање имовином стечајног дужника или одредити да стечајни дужник може располагати својом имовином само уз претходно прибављену сагласност стечајног судије или стечајног управника;
4) забранити или привремено одложити спровођење извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних поверилаца - мораторијум.
У случају повреде забране располагања из става 2. тачка 3. овог члана примењују се одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после покретања стечајног поступка.

Укидање и измена мера обезбеђења
Члан 48.
У случају одређивања мера обезбеђења из члана 47. став 2. овог закона или у случају забране извршења и намирења из члана 73. овог закона, стечајни управник или стечајни дужник обезбеђују адекватну заштиту имовине, на начин којим ће осигурати да вредност и стање имовине остану непромењени.
Стечајно веће, на писмени захтев разлучног повериоца, може да донесе одлуку о укидању или условљавању дејства мораторијума ако:
1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили обезбеђену имовину тако да је њена физичка безбедност изложена ризику;
2) вредност имовине опада, а нема друге могућности да се обезбеди примерена и ефикасна заштита;
3) је вредност предметне имовине мања од укупног износа обезбеђених потраживања, уколико предметна имовина није од кључног значаја за реорганизацију.
О захтеву из става 2. овог члана стечајно веће одлучује у року од 20 дана од дана пријема захтева. Ако стечајно веће у прописаном року не одлучи по захтеву, сматра се да је мораторијум привремено укинут у односу на подносиоца захтева у оној мери у којој је укидање неопходно за остваривање права разлучног повериоца на имовини која је предмет обезбеђења његове имовине у складу са законом.
На предлог разлучног повериоца, стечајно веће може да донесе одлуку о предузимању мера адекватне заштите имовине која је предмет обезбеђења његовог потраживања, које се односе на:
1) исплату редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине или надокнаду за стварне или предвиђене губитке;
2) замену имовине или одређивање додатне обезбеђене имовине довољне да надокнади смањење вредности или губитак;
3) поделу прихода добијених продајом, коришћењем или отуђењем имовине која је предмет обезбеђеног потраживања разлучном повериоцу, до висине његовог обезбеђеног потраживања;
4) поправку, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђивања и чувања имовине;
5) друге заштитне мере или друге врсте надокнада за које стечајно веће сматра да ће заштитити вредност имовине разлучног повериоца.

Јавност мера обезбеђења
Члан 49.
Решење којим се одређују мере обезбеђења из члана 47. став 2. овог закона објављује се на огласној табли суда и доставља се суду или другом органу односно организацији која води регистар правних лица или предузетника, који су дужни, без одлагања, да упишу изречене мере у регистар.
Ако се решењем из става 1. овог члана одређује мера забране исплате са рачуна, решење се доставља и финансијској организацији или банци која врши платни промет за стечајног дужника и суду који спроводи извршење.

Пружање услуга од општег интереса
Члан 50.
Правна лица која стечајном дужнику пружају комуналне, телекомуникационе и услуге испоруке електричне енергије, гаса или другог енергента (у даљем тексту: услуге од општег интереса) не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Стечајни дужник или стечајни управник су дужни да редовно врше плаћања за текуће обавезе по основу услуга из става 1. овог члана, од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка.
На писмени захтев правног лица из става 1. овог члана стечајни судија може да наложи стечајном дужнику да код суда депонује део својих средстава у циљу обезбеђења плаћања услуга тог правног лица за текуће обавезе настале после подношења предлога за покретање стечајног поступка. Износ депонованих средстава не може бити већи од једномесечне уплате за услуге од општег интереса које се дужнику пруже у току календарског месеца који претходи дану подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Стечајни управник у претходном стечајном поступку
Члан 51.
За стечајног управника у претходном стечајном поступку може се именовати лице које испуњава услове за стечајног управника.
Ако је изречена мера обезбеђења забране располагања имовином, овлашћење располагања имовином стечајног дужника прелази на стечајног управника, који је дужан да заштити и одржава имовину и да настави са вођењем послова стечајног дужника, осим ако стечајно веће не одреди мировање послова.

Изјава о преузимању дуга
Члан 52.
Ако суд одреди рочиште ради изјашњавања о предлогу за покретање стечајног поступка, пре доношења решења о покретању претходног стечајног поступка, на рочишту се може дати изјава о преузимању дуга стечајног дужника. Стечајно веће оцениће дату изјаву, проверити је и затражити одговарајуће јемство у ком случају може да одложи рочиште.
Ако се утврди да је изјава о преузимању дуга без ваљаног покрића или ако се одговарајуће јемство не положи у одређеном року, давалац изјаве одговара за проузроковану штету и за трошкове поступка.
Ако стечајно веће одобри преузимање дуга, давалац изјаве и његови јемци, солидарно са стечајним дужником, одговарају за његове обавезе настале до давања изјаве о преузимању дуга.
Против решења којим се одобрава преузимање дуга, предлагач и стечајни дужник могу изјавити жалбу.
Када решење којим се одобрава преузимање дуга постане правноснажно, стечајно веће ће решењем обуставити поступак.
Ако суд не одреди посебно рочиште за изјашњавање о предлогу за покретање стечајног поступка, о изјави о преузимању дуга суд ће одлучивати на рочишту на ком се расправља о разлозима за покретање стечајног поступка, у складу са чланом 54. овог закона.

Рок претходног стечајног поступка
Члан 53.
Претходни стечајни поступак може трајати најдуже 30 дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка од овлашћеног предлагача.
Стечајни управник који је именован у претходном стечајном поступку подноси извештај о свом раду са подацима о економско-финансијском стању стечајног дужника и резултатима рада у претходном стечајном поступку.

V. ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
Рочишта пре покретања стечајног поступка
Расправа о покретању стечајног поступка
Члан 54.
Ако је покренут претходни стечајни поступак, стечајно веће ће одредити рочиште ради расправљања о постојању стечајног разлога за покретање стечајног поступка најкасније у року од 30 дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.
Ако суд није донео решење о покретању претходног стечајног поступка, стечајно веће ће одредити рочиште ради расправљања о постојању разлога за покретање стечајног поступка у року од 10 дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.
На рочиште на ком се расправља о постојању разлога за покретање стечајног поступка позивају се предлагач, стечајни дужник и стечајни управник, ако је био именован у претходном стечајном поступку.
На рочишту се испитује изјава о преузимању дуга уколико о њој није одлучено у претходном стечајном поступку.

Одлучивање о покретању стечајног поступка
Члан 55.
Одлуку о покретању односно одлуку о одбијању предлога за покретање стечајног поступка стечајно веће доноси на рочишту о покретању стечајног поступка, а најкасније у року од два дана од закључења тог рочишта.
Одлуку из става 1. овог члана стечајно веће доноси у форми решења.
У решењу о одбијању предлога за покретање стечајног поступка одређује се ко сноси трошкове претходног стечајног поступка.

Решење о покретању стечајног поступка
Садржина решења
Члан 56.
Решење о покретању стечајног поступка садржи:
1) назив и седиште суда који је донео решење о покретању стечајног поступка;
2) фирму односно име и седиште односно адресу стечајног дужника;
3) постојање стечајног разлога;
4) одлуку о именовању стечајног управника, његово име, презиме и адресу;
5) име, презиме и седиште стечајног судије;
6) рок за пријаву потраживања;
7) позив повериоцима да пријаве своје обезбеђено потраживање;
8) позив дужницима стечајног дужника да испуне своје обавезе према стечајној маси.
Рок из става 1. тачка 6. овог члана не може бити дужи од 60 дана од дана објављивања огласа о покретању стечајног поступка.
Покретање стечајног поступка уписује се у одговарајући регистар на основу решења о покретању стечајног поступка.

Достављање решења и објављивање огласа
Члан 57.
Решење о покретању стечајног поступка доставља се стечајном дужнику, овлашћеном предлагачу, повериоцима који су познати суду, финансијској организацији или банци код које стечајни дужник има рачун и одговарајућим регистрима, а другим лицима ако суд процени да за тим постоји потреба.
Оглас о покретању стечајног поступка израђује стечајни судија.
Оглас из става 2. овог члана објављује се на огласној табли суда и у "Службеном гласнику Републике Србије", а може се објавити и у домаћим и међународним средствима информисања.
Оглас о покретању стечајног поступка садржи:
1) назив суда који је донео решење о покретању стечајног поступка;
2) извод из решења о покретању стечајног поступка;
3) фирму односно име и седиште односно адресу стечајног дужника;
4) постојање стечајног разлога;
5) име и седиште стечајног судије;
6) име и адресу стечајног управника;
7) позив повериоцима да пријаве своја потраживања у одређеном року;
8) позив дужницима стечајног дужника да измире своје обавезе;
9) датум, време и место одржавања рочишта за испитивање потраживања и разматрање финансијског извештаја;
10) датум, време и место одржавања поверилачког рочишта;
11) дан истицања огласа на огласној табли суда.

Рочишта после покретања стечајног поступка
Заказивање испитног и поверилачког рочишта
Члан 58.
Решењем о покретању стечајног поступка, стечајно веће одређује рочиште за испитивање потраживања и разматрање финансијског извештаја (у даљем тексту: испитно рочиште) и поверилачко рочиште.
Испитно рочиште ће се одржати у року који није краћи од 45 дана и дужи од 60 дана од дана истека рока за пријављивање потраживања.
Прво поверилачко рочиште ће се одржати у складу са одредбама из члана 23. овог закона.


Време наступања правних последица покретања стечајног поступка
Основно правило
Члан 59.
Правне последице покретања стечајног поступка наступају даном истицања огласа о покретању стечајног поступка на огласној табли суда, ако овим законом није другачије одређено.

Последице покретања стечајног поступка по стечајног дужника
Прелазак права и обавеза на стечајног управника
Члан 60.
Даном покретања стечајног поступка престају права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стечајног дужника и та права прелазе на стечајног управника.
Правни посао располагања стварима и правима која улазе у стечајну масу, који је стечајни дужник закључио после покретања стечајног поступка, не производи правно дејство, осим у случају располагања за која важе општа правила поуздања у јавне књиге, а друга страна има право да захтева враћање противчинидбе из стечајне масе као стечајни поверилац.
Пуномоћја која је дао стечајни дужник, а која се односе на имовину која улази у стечајну масу, престају покретањем стечајног поступка.

Подела имовине правне заједнице
Члан 61.
Правна заједница, у смислу овог закона, јесте сусвојина, ортаклук и др. стечајног дужника са трећим лицем.
Ако је стечајни дужник у правној заједници, развргнуће заједнице спроводи се сходном применом правила ванпарничног и извршног поступка. Заједничар има право на одвојено намирење за обавезе настале у правној заједници.
Ако је привремено или трајно било забрањено развргнуће заједнице из става 1. овог члана, даном покретања стечајног поступка забрана престаје да важи.
Наследничка изјава
Члан 62.
Ако је стечајни дужник стекао наследство после покретања стечајног поступка, наследничку изјаву даје стечајни управник.

Престанак радног односа
Члан 63.
Покретање стечајног поступка је разлог за отказ уговора о раду који је стечајни дужник закључио са запосленима.
Стечајни управник одлучује о отказу уговора о раду из става 1. овог члана и о отказу обавештава надлежни орган односно организацију запошљавања на чијој територији се налази седиште стечајног дужника.
Стечајни управник може, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, да запосли потребан број лица ради окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка уз сагласност стечајног судије.
Зараде и остала примања лица из става 3. овог члана, која одређује стечајни управник, уз сагласност стечајног судије, намирују се из стечајне масе као трошак стечајног поступка.

Фирма стечајног дужника
Члан 64.
Уз фирму стечајног дужника, при потписивању, додаје се ознака "у стечају", са назначењем новог рачуна преко којег се врши пословање стечајног дужника.
Рачуни стечајног дужника
Члан 65.
Даном покретања стечајног поступка гасе се рачуни стечајног дужника и престају права лица која су била овлашћена да располажу средствима са рачуна стечајног дужника.
Финансијска организација односно банка, која врши платни промет за стечајног дужника, на захтев стечајног управника, отвориће нови рачун преко којег ће се вршити пословање стечајног дужника.
Новчана средства са угашених рачуна стечајног дужника преносе се на нови рачун.

Последице покретања стечајног поступка на потраживања
Потраживања поверилаца
Члан 66.
Стечајни повериоци своја потраживања према стечајном дужнику остварују само у стечајном поступку.
Покретањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку.
Излучни повериоци могу своје потраживање остваривати у свим судским поступцима.
Доспелост потраживања
Члан 67.
Даном покретања стечајног поступка, потраживања поверилаца према стечајном дужнику, која нису доспела, сматрају се доспелим.

Конверзија потраживања
Члан 68.
Неновчана потраживања стечајног дужника која нису доспела сматрају се доспелим и уносе се у стечајну масу изражену у новчаној вредности.
Новчана и неновчана потраживања према стечајном дужнику која имају за предмет повремена давања, постају једнократна потраживања даном покретања стечајног поступка.
Потраживања у страној валути уносе се у стечајну масу у тој валути, али се обрачунавају у динарској противвредности према средњем курсу динара који утврђује Народна банка Србије на дан покретања стечајног поступка.

Камате
Члан 69.
За необезбеђена потраживања у стечајном поступку, обрачунавање уговорених камата престаје даном подношења предлога за покретање стечајног поступка.
На обезбеђена потраживања у стечајном поступку обрачунава се камата, ако је уговорена, али само до висине вредности имовине која служи за обезбеђење потраживања.
Ако после измирења свих осталих потраживања постоје расположива средства за исплату, стечајни судија може одобрити обрачунавање и плаћање камате и после подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Камата из става 3. овог члана обрачунава се по прописаним затезним каматним стопама.
Одредбе уговора којима се у случају неиспуњења уговорних обавеза стечајног дужника, односно неспособности плаћања или покретања стечајног поступка предвиђа уговорна казна, повећана каматна стопа или било која друга казнена мера, сматрају се ништавним у поступку утврђивања висине потраживања у стечајном поступку.
Стечајни дужник односно стечајни управник има право да остане при испуњењу првобитног уговора у облику у ком је он закључен пре покретања стечајног поступка, а у циљу извршења уговорних обавеза у поступку реорганизације.
Застарелост
Члан 70.
Пријављивањем потраживања прекида се застарелост потраживања које постоји према стечајном дужнику.
Застарелост потраживања стечајног дужника према његовим дужницима прекида се даном покретања стечајног поступка и не тече годину дана од дана покретања стечајног поступка.

Условна потраживања
Члан 71.
Повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов обезбеђују се одговарајућа средства из стечајне масе.
Ако одложни услов не наступи до правноснажности решења о главној деоби стечајне масе, потраживање везано за одложни услов се гаси, а средства се распоређују на остале повериоце, сразмерно висини њихових потраживања.
Потраживања везана за раскидни услов узимају се у обзир приликом деобе стечајне масе ако поверилац пружи обезбеђење да ће вратити оно што је примио из стечајне масе када наступи раскидни услов. Ако раскидни услов не наступи до правноснажности решења о коначној деоби стечајне масе, сматра се да тај услов није ни постојао.

Процесноправне последице покретања стечајног поступка
Преузимање парнице
Члан 72.
Парнице о имовини која улази у стечајну масу, које су постојале на дан покретања стечајног поступка, преузима стечајни управник у име и за рачун стечајног дужника.

Забрана извршења и намирења
Члан 73.
Од дана покретања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења у циљу намирења потраживања, осим извршења која се односе на трошкове стечајног поступка.
Поступци из става 1. овог члана који су у току прекидају се.
Уписи права на одвојено намирење у јавне књиге и регистре могу се одобрити и спровести и после покретања стечајног поступка, ако су услови за упис наступили пре дана покретања стечајног поступка, осим ако овим законом није другачије одређено.
Забрана из става 1. овог члана може бити укинута или измењена под условима и на начин прописан чланом 48. овог закона.

Последице покретања стечајног поступка на правне послове
Право на избор у случају двостранотеретног уговора
Члан 74.
Ако стечајни дужник и његов сауговарач до покретања стечајног поступка нису у целости или делимично извршили двостранотеретни уговор који су закључили, стечајни управник може, уместо стечајног дужника, испунити уговор и тражити испуњење од друге стране.
Ако стечајни управник одбије испуњење, сауговарач стечајног дужника може остварити своје потраживање као стечајни поверилац.
Ако сауговарач стечајног дужника позове стечајног управника да се изјасни о испуњавању уговора, стечајни управник је дужан да сауговарача стечајног дужника, у року од 15 дана од дана пријема позива, писмено обавести о томе да ли намерава да испуни уговор. Ако стечајни управник остане код испуњења уговора па у току стечајног поступка престане да га извршава, потраживање по основу тог уговора спада у први исплатни ред, као трошак стечајног поступка.

Финансијски лизинг
Члан 75.
Ако се стечајни поступак покрене над примаоцем лизинга, давалац лизинга има право на одвојено намирење и право приоритета на предмету лизинга.
Забрана извршења и намирења из члана 73. овог закона, сходно се примењује и на остваривање права из става 1. овог члана.
Давалац лизинга може захтевати укидање или измену мера обезбеђења, односно примену мера заштите, из члана 48. ст. 3. и 4. овог закона.
У случају банкротства стечајни дужник односно стечајни управник је дужан да преда предмет лизинга даваоцу лизинга у року од 30 дана од дана пријема писменог захтева, који може бити упућен после одлуке о банкротству и продаји имовине, осим у случају да се давалац лизинга сагласи са другачијом одлуком.
Ако стечајни дужник односно стечајни управник не преда предмет лизинга у року из става 4. овог члана, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.
У случају реорганизације, стечајни дужник односно стечајни управник је дужан да у року од осам дана од дана пријема писменог захтева, писмено обавести даваоца лизинга о намери да настави са коришћењем имовине која је предмет лизинга.
Ако стечајни дужник односно стечајни управник не обавести даваоца лизинга о намери да настави са коришћењем предмета лизинга у року из става 6. овог члана, односно не плаћа у уговореном року, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга, у складу са уговором односно законом.
На случајеве покретања стечајног поступка против даваоца лизинга, као и на уговоре о оперативном лизингу, примењују се одредбе члана 74. овог закона.

Фиксни послови
Члан 76.
Ако је време испуњења обавезе из фиксног уговора наступило после покретања стечајног поступка, сауговарач стечајног дужника не може тражити испуњење, али може тражити накнаду због неиспуњења, као стечајни поверилац.
Накнада због неиспуњења одређује се у висини разлике између уговорене и тржишне цене која у месту испуњења важи за фиксне уговоре на дан покретања стечајног поступка.

Примена правила на друге послове са уговореним роком
Члан 77.
Одредбе чл. 74-76. овог закона сходно се примењују и на правне послове ако су предмет уговора чинидбе, као што су: предаја хартија од вредности, испорука племенитих метала, новчане чинидбе које се испуњавају у страној валути и друго, а уговорено време или рок испуњења су наступили после покретања стечајног поступка.



Налози и понуде
Члан 78.
Налог који је издао стечајни дужник губи дејство даном покретања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.
Понуде учињене стечајном дужнику или понуде које је учинио стечајни дужник које нису прихваћене до дана покретања стечајног поступка престају да важе даном покретања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.
Закуп
Члан 79.
Закуп непокретности не престаје покретањем стечајног поступка.
Права која су настала у време пре покретања стечајног поступка према стечајном дужнику, сауговарач стечајног дужника може остваривати само као стечајни поверилац.
Уговоре о закупу стечајни управник може отказати независно од законских и уговорених рокова, са отказним роком од 30 дана. Право на накнаду штете због отказа закупа закуподавац остварује у износу који не може бити виши од износа полугодишње закупнине.
Сауговарач стечајног дужника не може отказати закуп због кашњења закупнине или због погоршања имовинског стања стечајног дужника после подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Ако уговор о закупу остане на снази стечајни дужник је у обавези да уредно плаћа уговорену закупнину, а потраживање по основу тог уговора спада у први исплатни ред, као трошак стечајног поступка.
Ако је стечајни поступак покренут пре него што је стечајни дужник ушао у непокретност као закупац, стечајни управник и сауговарач стечајног дужника могу одустати од уговора о закупу.

Роба у превозу
Члан 80.
Сауговарач стечајног дужника односно продавац или његов комисионар, коме цена није исплаћена у целости, може тражити да му се врати роба која је послата стечајном дужнику, а до дана покретања стечајног поступка није приспела у место опредељења, односно није преузета од стечајног дужника - право на потрагу.
Ако је стечајни дужник преузео робу која је стигла у место опредељења пре покретања стечајног поступка само на чување, продавац нема право на потрагу, али може остварити своја права као излучни поверилац по општим правилима.






VI. СТЕЧАЈНА МАСА
Обим и састав стечајне масе
Појам стечајне масе
Члан 81.
Стечајна маса је целокупна имовина стечајног дужника у земљи и иностранству на дан покретања стечајног поступка, као и имовина коју стечајни дужник стекне током стечајног поступка.

Излучна права, накнада за излучна права
Члан 82.
Ако је излучно право уписано у земљишну или у другу јавну књигу или регистар, терет доказивања да ствар на којој постоји такво право улази у стечајну масу пада на стечајног дужника.
Ако је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио пре покретања стечајног поступка, излучни поверилац може захтевати да се на њега пренесе право на противчинидбу ако она још није извршена, а ако је извршена, може тражити накнаду штете као стечајни поверилац.

Трошкови стечајног поступка
Члан 83.
Трошкови стечајног поступка обухватају: судске трошкове, трошкове закупа после покретања стечајног поступка, награде и накнаде стечајном управнику, привременом стечајном управнику, као и друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.

Управљање имовином и правима
Преузимање стечајне масе
Члан 84.
Покретањем стечајног поступка стечајни управник узима у државину целокупну имовину која улази у стечајну масу и њоме управља.
Ако се одбије предаја ствари које улазе у имовину стечајног дужника, стечајни управник ће од стечајног суда затражити да спроведе принудно извршење на основу правноснажног решења о покретању стечајног поступка. Уз налог за предају ствари, стечајни суд може према стечајном дужнику или трећем лицу одредити и мере принуде ради спровођења извршења.
Ако се у имовини стечајног дужника нађу готов новац, хартије од вредности или драгоцености, стечајни управник одређује начин њиховог чувања или улагања уз сагласност одбора поверилаца.

Попис и печаћење
Члан 85.
Стечајни управник пописује ствари које улазе у стечајну масу, уз назначење њихове процене у висини очекиваног уновчења. Ако је то потребно, стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, процену вредности ствари поверити вештаку.
Стечајни управник може, пошто је преузео стечајну масу, пре пописа ствари или после њега, према околностима, затражити да службено лице стечајног суда запечати просторије у којима се налазе ствари стечајног дужника.
Стечајни дужник обавештава стечајног судију и одбор поверилаца о печаћењу и скидању печата.

Листа поверилаца
Члан 86.
Стечајни управник је дужан да састави листу свих поверилаца за које је сазнао из пословних књига и остале документације стечајног дужника, из других података, као и из пријаве потраживања.
У листи из става 1. овог члана посебно се евидентирају разлучни и излучни повериоци и запослени код стечајног дужника за износе неисплаћених зарада.
За сваког повериоца у листи се наводе подаци о:
1) фирми односно имену и седишту односно пребивалишту са контакт адресом;
2) износу потраживања, са одређивањем главног дуга и обрачуном камата;
3) правном основу потраживања;
4) стварима на којима постоји разлучно или излучно потраживање.

Попис дужника стечајног дужника
Члан 87.
Стечајни управник је дужан да састави листу дужника стечајног дужника, са подацима из члана 86. став 3. овог закона.

Припремни преглед имовине и обавеза стечајног дужника и извештај о економском положају
Члан 88.
Стечајни управник је дужан да у року од 30 дана од преузимања имовине и права стечајног дужника састави почетни стечајни биланс у ком ће навести и упоредити активу и пасиву стечајног дужника.
На предлог стечајног управника, рок из става 1. овог члана стечајни судија може продужити из оправданих разлога, али највише за 10 дана.
Стечајни управник је дужан да поднесе суду и одбору поверилаца почетни стечајни биланс са извештајем о економско-финансијском положају стечајног дужника са проценом могућности реорганизације најкасније пет дана пре дана одржавања првог поверилачког рочишта.

Пословне књиге и пореске обавезе
Члан 89.
Пословне књиге стечајног дужника после покретања стечајног поступка води стечајни управник или лице које он одреди.
Покретањем стечајног поступка сматра се да је почела нова пословна година.
Стечајно веће може да постави ревизора за оцену завршног рачуна односно почетног стечајног биланса.

VII. УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА
Пријављивање потраживања
Члан 90.
Повериоци подносе пријаве потраживања писмено стечајном суду. У пријави се нарочито мора назначити:
1) фирма односно име и седиште односно пребивалиште повериоца са контакт адресом;
2) правни основ потраживања;
3) износ потраживања, и то посебно износ главног потраживања са обрачуном камате;
4) ствар на којој је поверилац стекао разлучно право уколико се ради о обезбеђеном потраживању и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено;
5) одређени захтев повериоца, сходно одредбама члана 186. закона којим се уређује парнични поступак.
Повериоци који имају потраживања у страној валути пријављују их у валути потраживања.
Ако се пријављују потраживања о којима се води парница, у пријави се наводи суд пред којим тече поступак са ознаком списа.
Солидарни садужници и јемци стечајног дужника могу, као стечајни повериоци, тражити да им се врати оно што су за стечајног дужника платили после дана покретања стечајног поступка, ако према стечајном дужнику имају право регреса.

Излучно потраживање
Члан 91.
Излучни поверилац подноси захтев да му се из стечаја излучи ствар која не улази у стечајну масу.
Стечајни управник је дужан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести повериоца да ли прихвата захтев за излучење или одбија такав захтев повериоца, као и да прецизира рок у ком ће омогућити повраћај ствари излучном повериоцу.
Рок из става 2. не може бити дужи од 10 дана од дана прихватања захтева излучног повериоца, осим у случају да стечајни судија из оправданих разлога одобри продужење овог рока.
Ако стечајни управник одбије да излучи ствар из стечајне масе, против те одлуке поверилац има право приговора стечајном већу у року од пет дана од пријема обавештења од стечајног управника.
Ако стечајно веће оспори право на излучење ствари, поверилац своје право може остваривати у другим судским поступцима.
Поступак утврђивања потраживања и листа потраживања
Члан 92.
После истека рока за пријављивање стечајни судија истовремено доставља све пријаве потраживања стечајном управнику.
Управник утврђује ваљаност, обим и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања у року од 40 дана од дана пријема последње пријаве од суда.
Стечајни управник је дужан да у року од пет дана од дана истека рока из става 2. овог члана, истакне листу потраживања на огласној табли суда или, уколико је листа несразмерно велика, да на огласној табли истакне обавештење о месту где се листа налази.
Стечајни управник је дужан да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена. На захтев повериоца чије је потраживање оспорено, стечајни управник је дужан да заједно са повериоцем прегледа поново његову пријаву са додатним доказима и да после тога одлучи коначно да ли ће признати или оспорити потраживање.
Ако стечајни управник после поновног прегледа пријаве промени своју одлуку, дужан је да исправи листу из става 2. овог члана.

Испитно рочиште
Члан 93.
Коначна листа о свим пријавама потраживања сачињава се на испитном рочишту.
На испитно рочиште се позива стечајни управник, а могу се позвати стечајни дужник и повериоци, као и лица која су обављала послове код стечајног дужника, а могу да пруже податке о постојању и висини потраживања, као и ревизори који су вршили преглед пословања стечајног дужника.
Испитно рочиште ће се одржати и ако му не присуствују сви повериоци који су пријавили своја потраживања.
Повериоци могу оспоравати пријављена потраживања других поверилаца. Ако повериоци нису оспоравали потраживања других поверилаца у прописаном року, то не могу учинити у каснијем поступку.

Утврђена потраживања
Члан 94.
Потраживање се сматра утврђеним ако није оспорено од стране стечајног управника или од стране стечајних поверилаца у року од 40 дана од пријема последње пријаве.
Стечајни судија ће усвојити коначну табелу на основу листе потраживања коју је саставио стечајни управник, и на основу измена унетих на рочишту. Коначна табела садржи податке о свим пријављеним потраживањима, о томе ко их је оспорио и у ком износу су утврђена, односно оспорена.
На основу ове табеле, стечајни судија доноси закључак о листи потраживања и закључак о оспореним потраживањима.
Закључак о листи потраживања доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу, и објављује се на огласној табли суда.
Против закључка из става 4. овог члана приговор може поднети стечајни управник и стечајни поверилац, с тим што стечајни поверилац може оспоравати закључак само у делу који се тиче његовог потраживања.
Приговор из става 5. овог члана подноси се стечајном већу.
Правноснажна одлука којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред обавезујућа је за стечајног дужника и за све стечајне повериоце.
Закључак о оспореном потраживању доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу чије је потраживање оспорено и који је упућен на парницу, и објављује се на огласној табли суда.
Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи исправљање табеле у листи утврђених потраживања.
Накнадне пријаве
Члан 95.
На испитном рочишту испитују се и потраживања пријављена после истека рока за пријављивање потраживања, ако су пријаве поднете суду и стечајном управнику пре одржавања испитног рочишта или непосредно на рочишту.
Ако стечајни управник или неки од поверилаца стави приговор, тражећи да се накнадно пријављено потраживање не испитује на испитном рочишту, или ако потраживање буде пријављено тек после испитног рочишта, стечајно веће ће о трошку повериоца који је накнадно пријавио потраживање одредити допунско испитно рочиште.
На допунском испитном рочишту не могу се оспоравати потраживања утврђена на ранијим испитним рочиштима.
У поступку испитивања накнадно пријављених потраживања сходно се примењују одредбе чл. 90-93. овог закона.

Оспорена потраживања
Члан 96.
Поверилац чије је потраживање оспорено упућује се на парницу ради утврђивања оспореног потраживања, коју може да покрене у року од осам дана од дана пријема закључка из члана 94. овог закона.
Поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца признато од стране стечајног управника, упућује се на парницу, у складу са ставом 1. овог члана. Оспорено потраживање сматра се признатим ако поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца не покрене парницу у законом прописаном року.
Поверилац који је упућен на парницу дужан је да о покретању поступка из става 1. овог члана обавести стечајно веће.
Ако поверилац из става 1. овог члана не обавести стечајно веће о покретању парнице, одговоран је за трошкове и штету проузроковану пропуштањем.
Поверилац оспореног потраживања може, уместо да покрене парницу у смислу става 1. овог члана, да у року од осам дана од дана пријема закључка из члана 94. овог закона достави предлог стечајном судији да о оспореном потраживању одлучи стечајни судија као арбитар, односно арбитражно веће, зависно од висине спора.
Предлог из става 5. овог члана садржи изјаву да поверилац жели да о његовом оспореном потраживању одлучи стечајни судија као арбитар односно арбитражно веће, захтев и чињенице на којима се захтев заснива, као и доказе у вези са захтевом.
Ако се стечајни управник или стечајни дужник сагласи са предлогом повериоца да о оспореном потраживању одлучи стечајни судија, стечајни судија, зависно од висине спора, одлучује као арбитар појединац или у арбитражном већу које је састављено од тројице арбитара којим председава стечајни судија. Састав арбитражног већа одређују странке тако што једног арбитра предлаже поверилац, другог стечајни дужник, а председник већа је стечајни судија.
Арбитражни поступак се спроводи по одредбама закона којим се уређује парнични поступак.
Против одлуке стечајног судије као арбитра односно арбитражног већа, незадовољна странка има право жалбе другостепеном суду, у року од осам дана од дана достављања одлуке.
Ако одлука арбитра односно арбитражног већа буде укинута, предмет се враћа арбитру односно арбитражном већу.

Поступак о оспореном потраживању
Члан 97.
Ако у време покретања стечајног поступка тече парница о потраживању, стечајни управник ће преузети парницу у стању у ком се она налази у тренутку покретања стечајног поступка.
Ако се парница из става 1. овог члана не води пред стечајним судом, суд пред којим се води парница ће прекинути поступак, а по стављању предлога за наставак поступка огласиће се ненадлежним и предмет уступити стечајном суду. Против решења о уступању предмета није допуштена жалба.
Правноснажна одлука о оспореном потраживању има дејство према стечајном дужнику и према свим повериоцима стечајног дужника.

VIII. ПОБИЈАЊЕ ПРАВНИХ РАДЊИ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА
Општи услови
Члан 98.
Правне послове и друге правне радње закључене односно предузете пре покретања стечајног поступка, којима се нарушава равномерно намирење стечајних поверилаца или оштећују повериоци, као и правне послове и друге правне радње којима се поједини повериоци стављају у погоднији положај (у даљем тексту: погодовање поверилаца), могу побијати стечајни управник, у име стечајног дужника и повериоци, у складу са одредбама овог закона.
Пропуштање закључења правног посла односно пропуштање предузимања радње, у погледу побијања, изједначава се са правним послом односно са правном радњом.
Побијати се могу и правни послови и правне радње за које постоји извршна исправа или које су предузете у поступку принудног извршења. Ако захтев за побијање буде усвојен, престаје дејство извршне исправе према повериоцима стечајног дужника.
Побијање се може вршити од дана отварања стечајног поступка до дана одржавања рочишта за главну деобу стечајне масе.

Уобичајено намирење
Члан 99.
Правни посао или друга правна радња предузети у последња три месеца пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење на начин и у време који су у складу са садржином његовог права (у даљем тексту: уобичајено намирење), могу се побијати ако је у време када су предузети стечајни дужник био неспособан за плаћање, а поверилац је знао или морао знати за његову неспособност плаћања.
Правни посао или друга правна радња уобичајеног намирења могу се побијати и када су предузети после подношења предлога за покретање стечајног поступка, ако је поверилац знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или је знао да је стављен предлог за покретање стечајног поступка.
Сматраће се да је поверилац знао или морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника или за предлог за покретање стечајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив начин може закључити да постоји неспособност плаћања, односно да је стављен предлог за покретање стечајног поступка.
Неуобичајено намирење
Члан 100.
Правни посао или правна радња којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење које он уопште није имао право да тражи или је имао право да тражи али не на начин и у време када је предузето, могу се побијати ако су предузети у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Непосредно оштећење стечајних поверилаца
Члан 101.
Правни посао стечајног дужника којим се повериоци непосредно оштећују може се побијати ако је:
1) предузет у последња три месеца пре покретања стечајног поступка, а у време закључења посла стечајни дужник је био неспособан за плаћање и ако је сауговарач стечајног дужника знао за његову неспособност плаћања;
2) посао закључен после подношења предлога за покретање стечајног поступка, а сауговарач стечајног дужника је знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или да је стављен предлог за покретање стечајног поступка;
3) у питању предузимање или пропуштање предузимања правне радње стечајног дужника којом он губи неко своје право или због које он то право више не може остварити.

Намерно оштећење поверилаца
Члан 102.
Правни посао односно правна радња закључени односно предузети у последњих пет година пре подношења предлога за покретање стечајног поступка или после тога, са намером оштећења једног или више поверилаца, могу се побијати ако је сауговарач стечајног дужника знао за намеру стечајног дужника. Знање намере се претпоставља ако је сауговарач стечајног дужника знао да стечајном дужнику прети неспособност плаћања и да се радњом оштећују повериоци.

Послови и радње без накнаде или уз незнатну накнаду
Члан 103.
Правни посао и правна радња стечајног дужника без накнаде или уз незнатну накнаду могу се побијати ако су закључени односно предузети у последње две године пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Немогућност побијања
Члан 104.
Не могу се побијати правни послови закључени односно правне радње предузете ради:
1) извршења одобреног плана реорганизације стечајног дужника предузета после покретања стечајног поступка;
2) настављања послова предузетих после покретања стечајног поступка;
3) исплате по меницама или чековима ако је друга страна морала примити исплату да не би изгубила право на регрес против осталих меничних односно чековних обвезника.
Рокови
Члан 105.
Рокови који се рачунају уназад, а односе се на правне радње и правне послове стечајног дужника који се могу побијати тужбом, рачунају се од дана у месецу који по броју одговара дану подношења предлога за покретање стечајног поступка. Ако дан са тим бројем не постоји у последњем месецу, рок се рачуна од последњег дана тог месеца.
Сматра се да је правни посао закључен онда када су испуњени услови за његову пуноважност, а ако је за пуноважност неког правног посла потребан упис у земљишну књигу или у регистар бродова, ваздухоплова или патената, односно у другу јавну књигу или регистар, сматра се да је правни посао закључен онда када је оверена изјава воље за упис и кад је захтев за упис поднет надлежном органу.
Радње побијања
Члан 106.
Правни посао или правна радња стечајног дужника побијају се тужбом.
Правни посао или правна радња стечајног дужника могу се побијати и подношењем противтужбе или приговора у парници, у ком случају не важи рок прописан у члану 98. став 4. овог закона.

Странке у поступку побијања
Члан 107.
Тужиоци могу бити поверилац и стечајни управник, у име и за рачун стечајног дужника.
Тужба се подноси против лица са којим је правни посао закључен, односно према коме је правна радња предузета (у даљем тексту: противник побијања) и против стечајног дужника, ако у његово име тужбу није поднео стечајни управник.
Тужба за побијање правног посла или правне радње може се поднети и против наследника или другог универзалног правног следбеника противника побијања.
Тужба се може поднети и против осталих правних следбеника противника побијања ако је:
1) правни следбеник знао за чињенице које представљају разлог за побијање правних послова или радњи његовог претходника;
2) оно што је стечено правним послом или правном радњом који се побијају правном следбенику уступљено без накнаде или уз незнатну накнаду.

Дејства побијања
Члан 108.
Ако захтев за побијање правног посла или друге правне радње буде правноснажно усвојен, побијени правни посао односно правна радња немају дејства према стечајној маси, а противник побијања је дужан да у стечајну масу врати сву имовинску корист стечену на основу побијеног посла или друге радње.
Противник побијања, пошто врати имовинску корист из става 1. овог члана, има право да остварује своје противпотраживање као стечајни поверилац.

IX. УНОВЧЕЊЕ И ДЕОБА СТЕЧАЈНЕ МАСЕ, НАМИРЕЊЕ И ЗАКЉУЧЕЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
Уновчење стечајне масе
Одлука о банкротству и уновчењу имовине
Члан 109.
Закључак о уновчењу стечајне масе доноси стечајни судија ако:
1) је очигледно да стечајни дужник не показује интересовање за реорганизацију или личну управу;
2) на првом поверилачком рочишту за то гласа одговарајући број стечајних поверилаца, у складу са чланом 23. став 5. овог закона;
3) стечајни дужник не сарађује са стечајним управником или одбором поверилаца ради испуњавања објективних захтева за пружање података и обавештења у складу са одредбама овог закона;
4) стечајни дужник не извршава налоге стечајног судије или стечајног већа;
5) ниједан план реорганизације није поднет у прописаном року;
6) ниједан план реорганизације није усвојен у време одржавања рочишта.
Против закључка стечајног судије, стечајни управник и одбор поверилаца могу изјавити приговор стечајном већу у року из члана 31. овог закона.
По доношењу закључка о уновчењу имовине, стечајни управник ће обуставити пословање стечајног дужника и без одлагања започети поступак уновчења.
Начин уновчења
Члан 110.
По доношењу закључка о уновчењу целокупне имовине или дела имовине од стране стечајног судије, продају целокупне имовине или дела имовине из стечајне масе врши стечајни управник или лице које он овласти.
Продаја имовине врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом, по одредбама овог закона.
Ако се продаја врши јавним прикупљањем понуда, стечајни управник је дужан да огласи продају у најмање три високотиражна дневна листа и то у року који не може бити краћи од 30 дана од дана одређеног за достављање понуда.
Оглас нарочито садржи услове и рокове продаје, као и податке о томе када и где потенцијални купци могу да виде имовину која се продаје.
Продаја непосредном погодбом може се извршити искључиво ако је такав начин продаје унапред одобрен од стране одбора поверилаца.

Поступак продаје
Члан 111.
Пре продаје имовине стечајни управник је дужан да стечајном дужнику, одбору поверилаца, повериоцима који имају обезбеђено потраживање на имовини која се продаје и свим оним лицима која су исказала интерес за ту имовину, без обзира по ком основу, достави обавештење о намери, плану продаје, начину продаје и роковима продаје.
Стечајни управник је дужан да обавештење из става 1. овог члана достави најкасније 30 дана пре предложеног датума јавног надметања, односно 15 дана пре дана закључења продаје јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом.
Ако се продаја врши јавним надметањем, обавештење стечајног управника мора да садржи:
1) место и адресу на којој се налази имовина која се продаје;
2) детаљан опис имовине са подацима о намени имовине;
3) почетну цену и услове под којима ће се извршити јавно надметање.
У случају продаје јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом, обавештење мора да садржи:
1) место и адресу на којој се имовина налази;
2) детаљан опис имовине и њене функције;
3) процену вредности имовине;
4) процедуру и услове за избор понуда;
5) податке о свим прикупљеним понудама;
6) податке о купцу који се предлаже;
7) све услове продаје која се предлаже, укључивши и цену и начин плаћања.
Када је имовина која се продаје предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних поверилаца, разлучни поверилац може у року од 10 дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји да предложи повољнији начин уновчења имовине.
Стечајни дужник и повериоци могу поднети приговор на предложену продају најкасније у року од 10 дана пре предложеног датума продаје или преноса, ако за њега постоји прописан основ. О приговору одлучује стечајни судија. Приговор не задржава продају, осим ако стечајни судија не одлучи другачије.
После извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију, стечајно веће и одбор поверилаца у року од 10 дана од дана извршене продаје.
Повериоци могу ставити приговор на извршену продају уколико за то постоји основ. Приговор не утиче на извршену продају, већ утиче на евентуалну штету до које је дошло радњама стечајног управника у поступку продаје. Основ за приговор може бити: превара, пристрасно понашање стечајног управника, непотпуно дато обавештење или било који други разлог из кога произлази да је стечајни управник водио поступак продаје на штету стечајне масе. Обична тврдња да је постигнута цена прениска није довољан основ за подношење приговора.
Средства остварена продајом имовине на којој нису постојала оптерећења улазе у стечајну масу, а њихова деоба врши се у складу са поступком деобе прописаним овим законом.
Ако је имовина била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних поверилаца из остварене цене првенствено се намирују трошкови продаје а из преосталог износа исплаћују се разлучни повериоци чије је потраживање биле обезбеђено продатом имовином у складу са њиховим правом приоритета. Намирење разлучних поверилаца мора бити извршено у року од три дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине. Ако после намирења разлучних поверилаца преостану средства, целокупан преостали износ улази у стечајну масу и дели се стечајним повериоцима у складу са одредбама овог закона које се односе на деобу.
Када купац исплати цену, на купца се преноси имовина без терета.
Драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге ствари које имају берзанску односно тржишну цену, продају се по тој цени на одговарајућој берзи или тржишту. Ако драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге сличне ствари које се уобичајено продају на берзи или имају тржишну цену, у време продаје немају берзанску односно тржишну цену, продају се непосредном погодбом уз сагласност одбора поверилаца.

Продаја стечајног дужника или делова стечајног дужника
Члан 112.
Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице или његови делови који представљају функционалну целину, уз сагласност одбора поверилаца.
Пре него што изложи продаји стечајног дужника као правно лице, односно његове делове, стечајни управник је дужан да на прописани начин изврши процену њихове вредности.

Последице продаје стечајног дужника
Члан 113.
После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља.
Новац добијен продајом стечајног дужника улази у стечајну масу и стечајни поступак се у односу на овако добијену стечајну масу наставља намирењем стечајних поверилаца.
У случају када је стечајни дужник продат као правно лице или када је продат део стечајног дужника, разлучни повериоци који су имали разлучно право на било ком делу те имовине имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом.
За потраживања према стечајном дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима.
Продаја кварљиве робе
Члан 114.
Стечајни управник ће изложити продаји ствари подложне лаком кварењу, уз обавештавање стечајног судије о намераваној продаји.
Уколико стечајни судија у року од 24 сата од пријема обавештења не обавести стечајног управника о доношењу закључка о уновчењу кварљиве робе, стечајни управник може приступити продаји.
Стечајни управник код ове продаје није дужан да спроведе поступак продаје из члана 111. овог закона.

Деоба
Општа правила
Члан 115.
Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине: новчана средства стечајног дужника на дан покретања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.
Деоба средстава ради намирења стечајних поверилаца врши се према динамици прилива готовинских средстава стечајног дужника.
На основу предлога стечајног управника, а у зависности од притицања готовинских средстава стечајног дужника, стечајно веће одлучује да ли ће одобрити одржавање делимичне деобе.
Одлуку о деоби по закључењу стечајног поступка доноси стечајни судија.

Нацрт решења за главну деобу
Члан 116.
Пре главне деобе стечајне масе, стечајни управник је дужан да састави нацрт решења за главну деобу деобне масе (у даљем тексту: нацрт за главну деобу).
Нацрт из става 1. овог члана садржи следеће податке:
1) коначну листу свих потраживања из члана 93. овог закона;
2) износ сваког потраживања;
3) исплатни ред сваког потраживања;
4) износ стечајне масе који ће се расподелити стечајним повериоцима, као предложени проценат намирења стечајних поверилаца.
Нацрт за главну деобу стечајни управник је дужан да достави одбору поверилаца, а одбор је дужан да обавести стечајне повериоце да се нацрт за главну деобу налази на огласној табли суда односно у писарници у одређеној просторији.
Нацрт за главну деобу ће се учинити доступним учесницима поступка објављивањем на огласној табли суда односно излагањем на увид у писарници суда.
Решење о главној деоби
Члан 117.
Стечајно веће доноси решење о главној деоби по истеку рока од 15 дана од дана пријема нацрта за главну деобу, ако није поднет приговор на нацрт за главну деобу од стране одбора поверилаца односно поверилаца појединачно.
Ако одбор поверилаца односно повериоци појединачно поднесу приговоре на нацрт за главну деобу, стечајно веће ће одржати рочиште и на њему донети решење о главној деоби.
Решење о главној деоби објављује се на огласној табли и доставља се одбору поверилаца, повериоцу који је изјавио приговор и стечајном управнику.
Стечајни управник и повериоци имају право жалбе против решења о главној деоби.
Жалба из става 4. овог члана изјављује се другостепеном суду, у року од осам дана од дана достављања решења.


Оспорена потраживања
Члан 118.
Поверилац који је упућен на парницу подноси, у року од 15 дана од дана излагања нацрта главне деобе, у писарници доказ да је поднео тужбу, односно да је преузео раније покренуту парницу.
У случају из става 1. овог члана, износ који би поверилац добио да његово потраживање није оспорено, издваја се у сразмери одређеној решењем о главној деоби до правноснажног окончања парнице.

Потраживања везана за услов
Члан 119.
Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са раскидним условом, оно ће се узети у обзир ако стечајни поверилац положи обезбеђење да ће оно што је примио вратити ако се испуни раскидни услов.
Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са одложним условом, исплатиће му се сразмерни део потраживања ако одложни услов наступи до рочишта за главну деобу.

Главна и накнадна деоба
Члан 120.
Деоби стечајне масе односно намирењу стечајних поверилаца приступа се после правноснажности решења о главној деоби.
Накнадној деоби приступа се према приливу новчаних средстава у деобну масу.
Завршна деоба
Члан 121.
Завршној деоби стечајне масе приступа се после завршетка уновчења целокупне стечајне масе односно претежног дела стечајне масе, ако главном деобом није обухваћена целокупна деобна маса.
Завршна деоба се спроводи на начин и под условима спровођења главне деобе.

Завршно рочиште
Члан 122.
Стечајно веће решењем одређује завршно рочиште на ком се:
1) расправља о завршном рачуну стечајног управника;
2) расправља о коначним захтевима за исплату награда и накнада трошкова;
3) подносе приговори на завршни рачун или на поднете захтеве за исплату накнада и награда;
4) одлучује о нерасподељеним деловима деобне масе;
5) одлучује о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника.
Решење о завршном рочишту објављује се на огласној табли суда, као и у "Службеном гласнику Републике Србије".
Рок за одржавање завршног рочишта не може бити краћи од осам дана односно дужи од 30 дана од дана објављивања позива за његово одржавање.
После закључења стечајног поступка, предузетник може бити ослобођен обавезе измирења оног дела дуга у односу на који потраживања у стечајном поступку нису намирена.

Полагање задржаних износа
Члан 123.
Стечајни управник ће, уз сагласност стечајног већа, а за рачун заинтересованих лица, положити код суда износе који су издвојени приликом завршне деобе стечајне масе.

Поступак са вишком деобне масе
Члан 124.
У случају да се у поступку завршне деобе могу у пуном износу намирити потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да преостали вишак деобне стечајне масе преда акционарима или власницима.
Ако је преостала имовина у друштвеној или државној својини, продаја и расподела те имовине вршиће се у складу са прописима о приватизацији.

Закључење стечајног поступка
Решење о закључењу стечајног поступка
Члан 125.
Стечајно веће доноси решење о закључењу стечајног поступка на завршном рочишту.
Решење из става 1. овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије", а доставља се суду или другом надлежном органу који води регистар правних лица или предузетника над којима је окончан стечајни поступак.
Деоба по закључењу стечајног поступка
Члан 126.
Стечајни судија ће, на предлог стечајног управника или неког од поверилаца, одредити поступак деобе по закључењу стечајног поступка, ако се по закљученом поступку:
1) пронађе имовина која улази у стечајну масу;
2) ако наступе услови или се сазна за наступање услова за исплату условљених потраживања.
Против решења о одређивању деобе по закључењу стечајног поступка жалбу стечајном већу могу изјавити стечајни управник и било који поверилац.
Решење којим се одређује деоба по закључењу стечајног поступка доставља се стечајном управнику, који накнадно пронађену имовину уновчује и дели на основу решења о главној деоби, укључујући и стечајне повериоце код којих је наступио одложни услов.
О уновчењу и деоби стечајни управник доставља допунски завршни рачун стечајном суду.

X. РЕОРГАНИЗАЦИЈА
План реорганизације
Садржина плана
Члан 127.
Стечајни поступак који обухвата реорганизацију спроводи се према плану реорганизације који се сачињава у писменој форми.
План реорганизације се може поднети истовремено са подношењем предлога за покретање стечајног поступка, под условом да су испуњени остали услови из овог закона.
План реорганизације садржи:
1) кратак увод, не дужи од једне странице, у којем су уопштено објашњени делатност коју стечајни дужник обавља и околности које су довеле до финансијских тешкоћа;
2) попис мера и средстава за реализацију плана, као и детаљан опис мера које је потребно предузети и начин на који ће се реорганизација спровести;
3) висину новчаних износа или имовину која ће служити за потпуно или делимично намирење према исплатном реду, укључујући и обезбеђене и необезбеђене повериоце, као и поступак за измирење потраживања и временску динамику тих плаћања;
4) опис поступка продаје имовине, уз навођење имовине која ће се продавати са заложним правом или без њега и намену прихода од такве продаје;
5) рокове за извршење плана реорганизације и рокове за реализацију главних елемената плана реорганизације, ако их је могуће одредити;
6) списак чланова органа управљања и износ њихових накнада;
7) списак стручњака који ће бити ангажовани и износ накнада за њихов рад, као и износ накнаде за рад стечајног управника;
8) годишње финансијске извештаје за претходних пет година;
9) финансијске пројекције, укључујући пројектовани биланс успеха, биланс стања и извештај о новчаним токовима за наредних пет година;
10) процену новчаног износа који се очекује после продаје имовине у стечајном поступку, уколико је привредно друштво у стечају;
11) датум почетка примене плана реорганизације.

Мере за реализацију плана реорганизације
Члан 128.
Мере за реализацију плана реорганизације су:
1) задржавање целокупне имовине из стечајне масе или њеног дела;
2) продаја имовине из стечајне масе, са заложним правом или без њега или пренос такве имовине на име намирења потраживања;
3) затварање непрофитабилних погона или промена делатности;
4) раскид или измена оптерећених или неповољних уговора или закупа;
5) одлагање отплате дугова или обезбеђивање отплате у ратама;
6) измена рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма или инструмената обезбеђења;
7) опрост дугова у целини или делимично;
8) извршење или измена заложног права;
9) претварање необезбеђених зајмова у обезбеђене зајмове;
10) давање у залог неоптерећене имовине;
11) претварање дуга у акцијски капитал;
12) узимање новог кредита;
13) прибављање нове инвестиције;
14) оспоравање и поништење потраживања која нису правно ваљана;
15) намирење доспелих потраживања;
16) отпуштање запослених;
17) уступање неоптерећене имовине на име намирења потраживања;
18) измене и допуне статута, општих аката привредног друштва стечајног дужника и других докумената о оснивању или управљању;
19) спајање или припајање два или више правних лица;
20) пренос дела или целокупне имовине на једног или више постојећих или новоформираних субјеката;
21) поништавање или издавање нових хартија од вредности од стране стечајног дужника, или било ког новоформираног субјекта;
22) друге мере од значаја за реализацију плана реорганизације.

Подносилац плана и трошкови подношења плана реорганизације
Члан 129.
План реорганизације могу поднети стечајни дужник, стечајни управник, повериоци који имају најмање 30% обезбеђених потраживања, стечајни повериоци који имају најмање 30% необезбеђених потраживања, као и лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника.
Трошкове сачињавања и подношења плана реорганизације сноси подносилац плана реорганизације. Трошкови у вези са сачињавањем и подношењем плана реорганизације који предложе стечајни управник или стечајни дужник обрачунавају се на терет стечајне масе.

Рок за подношење плана
Члан 130.
План реорганизације подноси се стечајном судији најкасније 90 дана од дана покретања стечајног поступка.
Рок из става 1. овог члана стечајни судија може да продужи највише за 30 дана. Свако даље продужење рока за подношење плана реорганизације стечајни судија може да одобри само уз једногласну сагласност чланова одбора поверилаца.



Расправа о плану реорганизације
Члан 131.
Стечајни судија заказује рочиште за разматрање плана реорганизације и гласање од стране поверилаца у року од 20 дана од дана подношења плана реорганизације.
Обавештење о заказивању рочишта доставља суд или предлагач плана, на начин који одобри суд, стечајном дужнику, стечајном управнику, свим стечајним повериоцима и свим другим оштећеним лицима, најкасније 10 дана пре дана одржавања рочишта. План реорганизације доставља се стечајном управнику, стечајном дужнику, свим повериоцима који су познати суду и свим власницима, или им се омогућава доступност плану најкасније 10 дана пре дана одржавања рочишта.
Суд издаје обавештење о гласању за план реорганизације које се објављује у "Службеном гласнику Републике Србије". У овом обавештењу се наводи име стечајног дужника, име лица које предлаже план, дан и место одржавања рочишта и поступак гласања.

Гласање и усвајање
Члан 132.
Право гласа имају сви повериоци сразмерно висини њихових потраживања. У случају када је потраживање оспорено, стечајни судија може извршити процену висине потраживања у сврху гласања.
Када се гласање обавља путем писма (у одсуству), правна лица морају да поднесу суду гласачке листиће који су оверени њиховим печатом, а физичка лица и субјекти који немају својство правног лица морају да поднесу гласачке листиће које оверава надлежни суд односно овлашћени орган или лице.
Ако се поднесе више од једног плана реорганизације, о свим поднетим плановима се гласа на истом рочишту.
Гласање се врши у оквиру класа поверилаца. Потраживања поверилаца деле се на класе по основу њихових разлучних права и права приоритета њихових потраживања. Стечајни судија може одобрити формирање једне или више додатних класа у следећим случајевима:
1) ако су стварне и суштинске карактеристике потраживања такве да је оправдано формирање посебне класе;
2) ако су сва потраживања у оквиру предложене посебне класе у значајној мери слична, изузимајући класе формиране из административних разлога у складу са ставом 5. овог члана.
Посебна класа потраживања може бити формирана из административних разлога, односно ако постоји више од 200 потраживања чији износи не прелазе 50.000 динара и ако суд одобри формирање такве класе. По добијању судског одобрења, таква потраживања из административне класе могу бити измирена по убрзаној процедури, ако је потребно умањити административно оптерећење које је својствено великом броју малих потраживања. Ова потраживања могу бити плаћена само ако је очигледно да ће бити довољно расположивих средстава за исплату свих приоритетних и главних потраживања.
Пре почетка гласања, суд обавештава све присутне на рочишту о резултатима гласања путем писма (у одсуству).
План реорганизације се сматра усвојеним у једној класи поверилаца ако су за план реорганизације гласали повериоци који имају обичну већину потраживања у односу на укупна потраживања поверилаца у тој класи.
Класа поверилаца чија потраживања према плану реорганизације треба да буду у потпуности измирена не гласа за план реорганизације, односно сматра се да је план реорганизације у тој класи усвојен.
План реорганизације се сматра усвојеним ако га на прописани начин прихвате све класе и ако је у складу са одредбама овог закона.
Ако се изгласа више од једног плана реорганизације, стечајни судија усваја план реорганизације поднет од стране стечајног дужника.
Ако предлагач плана реорганизације не добије потребан број гласова или поднесе план реорганизације који на други начин не испуњава услове за усвајање или из других разлога није у складу са овим законом, стечајни судија може одобрити предлагачу плана реорганизације рок од 30 дана да поднесе измењени план реорганизације и закаже рочиште у складу са овим законом. Ако се не усвоји ни измењени план реорганизације, над стечајним дужником се спроводи банкротство.
Усвојени план реорганизације може се мењати под истим условима и на исти начин на који је и донет.

Правне последице усвајања
Члан 133.
После усвајања плана реорганизације, сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника одређене планом реорганизације уређују се према условима из плана реорганизације. Усвојени план реорганизације има снагу извршне исправе и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена.
Послови и радње које предузима стечајни дужник морају бити у складу са усвојеним планом реорганизације.
Стечајни дужник је дужан да предузме све мере прописане усвојеним планом реорганизације.
Током спровођења усвојеног плана реорганизације права запослених се остварују у складу са прописима који регулишу радне односе, осим ако је овим законом другачије уређено.
Стечајни управник врши надзор над применом одредаба плана реорганизације и има право приговора суду и обавештавања суда и поверилаца о поступањима која су супротна усвојеном плану реорганизације.
Усвајањем плана реорганизације у фирми односно називу стечајног дужника брише се ознака "у стечају".

Приоритет класа поверилаца
Члан 134.
По сваком плану реорганизације, повериоци из ниже класе могу примити средства из деобне масе, односно задржати одређена права, само ако су сва потраживања поверилаца из више класе у потпуности измирена или ако су ти повериоци гласали, у складу са планом реорганизације, да се третирају као да су повериоци ниже класе.

Потпуно намирење
Члан 135.
Планом реорганизације може се предвидети намирење у износу већем од номиналног износа првобитног потраживања, као надокнада за продужење рокова исплате, а у циљу еквивалентног намирења.
Повериоци више класе могу примити средства чији износ премашује износ којим се у потпуности намирују њихова потраживања ако су сва потраживања поверилаца ниже класе у потпуности намирена или ако су ти повериоци гласали за другачији третман, у складу са планом реорганизације.

Изузетак од примене прописа о хартијама од вредности
Члан 136.
На хартије од вредности које се постојећим учесницима у реорганизацији издају или поништавају у складу са усвојеним планом реорганизације не примењују се прописи о хартијама од вредности у делу који се односи на емисију акција јавном понудом.

Извршење плана реорганизације
Члан 137.
Извршењем плана реорганизације којим је стечајни дужник испунио све обавезе предвиђене планом реорганизације, власници акцијског капитала стечајног дужника поново стичу власничка права на капиталу.
Извршењем плана реорганизације којим је стечајни дужник испунио све обавезе предвиђене планом реорганизације, престају сва потраживања поверилаца из стечајног поступка.
После извршења плана реорганизације којим је стечајни дужник испунио све обавезе предвиђене планом реорганизације, врши се продаја друштвеног односно државног капитала стечајног дужника у складу са прописима којима је уређена приватизација.

Непоступање по усвојеном плану
Члан 138.
У случају да стечајни дужник не поступа по одредбама усвојеног плана реорганизације, сваки поверилац или друго лице које има правни интерес може поднети суду обавештење о непримењивању усвојеног плана реорганизације. Суд прослеђује обавештење стечајном дужнику и стечајном управнику у року од пет дана од дана пријема обавештења, и заказује расправу о обавештењу у року од 10 дана од дана пријема обавештења.
Ако суд утврди да стечајни дужник не поступа по одредбама плана реорганизације, може наложити:
1) стечајном дужнику да у одређеном року поступи по плану, као и да отклони последице претходног непоступања по плану;
2) стечајном управнику да преузме контролу над стечајним дужником;
3) наставак поступка банкротством стечајног дужника;
4) предузимање других мера у циљу отклањања последица непоступања по плану реорганизације, у складу са овим законом.

Обустављање примене плана
Члан 139.
Стечајни судија доноси решење о започињању банкротства, у складу са овим законом, ако суд утврди да стечајни дужник:
1) примењује план реорганизације чије је усвајање издејствовао на преваран или незаконит начин;
2) поступа супротно условима из усвојеног плана, а нису предложене задовољавајуће мере у циљу отклањања последица предметног непоступања по плану;
3) не сарађује са стечајним управником, одбором поверилаца или судом ради испуњавања објективних захтева за подацима и обавештењима;
4) не испуњава налоге стечајног судије или стечајног већа.
Стечајни судија је дужан да пре доношења решења из става 1. овог члана затражи мишљење одбора поверилаца.

Лична управа предузетника
Услови за личну управу
Члан 140.
Стечајно веће може решењем о покретању стечајног поступка овластити стечајног дужника - предузетника да сам управља и располаже стечајном масом ако:
1) се са тим сагласи поверилац који је покренуо поступак;
2) стечајни дужник то сам предложи;
3) је вероватно да одређивање личне управе неће довести до оштећења интереса поверилаца ни до продужавања стечајног поступка.
Ако је стечајни поступак покренуо надлежни јавни тужилац, лична управа се не може одобрити.
На захтев одбора поверилаца лична управа се замењује управљањем од стране стечајног управника.

Положај стечајног управника
Члан 141.
Решењем о покретању стечајног поступка којим је одређена лична управа стечајног дужника поставља се стечајни управник.
Решењем из става 1. овог члана стечајно веће одређује послове за чију пуноважност је потребна претходна сагласност стечајног управника.
Ограничење из става 2. овог члана не односи се на послове располагања за која важе општа правила поуздања у јавне књиге.
У случају непоступања по одредби из става 2. овог члана, друга страна има право да захтева враћање противчинидбе из стечајне масе као стечајни поверилац.
Обавеза подношења извештаја
Члан 142.
Стечајни дужник саставља попис имовине која улази у стечајну масу, попис поверилаца и преглед имовине, у складу са поступком прописаним овим законом.
Стечајни управник увек може прегледати попис и писмено обавестити стечајни суд да ли је састављен исправно и на које делове пописа стечајни повериоци могу да изјаве приговор.

Обустава личне управе
Члан 143.
Стечајно веће може обуставити личну управу на предлог:
1) одбора поверилаца;
2) повериоца који је покренуо стечајни поступак;
3) стечајног дужника;
4) стечајног управника и
5) стечајног судије.
Пре доношења одлуке о обустави личне управе, стечајно веће ће саслушати стечајног дужника.
Против решења којим се одлучује о обустави поступка може се изјавити жалба.
Жалбу могу изјавити стечајни дужник, одбор поверилаца, поверилац који је покренуо стечајни поступак и стечајни управник.
После доношења решења о обустави личне управе, стечајни управник преузима стечајну масу и врши све радње прописане овим законом.

Сходна примена одредаба овог закона
Члан 144.
Стечајни поступак над стечајним дужником - предузетником коме је одобрена лична управа спроводи се по одредбама овог закона.
Одредбе овог закона сходно се примењују на поступак ликвидације предузећа ако законом којим је уређен правни положај предузећа није другачије прописано.
У поступку из става 2. овог члана неће се примењивати одредбе стечајног поступка којим се уређују реорганизација, скупштина и одбор поверилаца, разлучни повериоци, побијање правних радњи и рочиште за главну деобу.


XI. СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК МАЛЕ ВРЕДНОСТИ
Посебна правила поступка
Члан 145.
Стечајни поступак мале вредности спроводи се када је књиговодствена вредност имовине стечајног дужника мања од 5.000.000 динара.
У стечајном поступку мале вредности поступак води и одлуке доноси стечајни судија.
У стечајном поступку мале вредности не образује се одбор поверилаца.

XII. СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК СА ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ
Примена одредаба о стечајном поступку са елементом иностраности
Члан 146.
Стечајни поступак са елементом иностраности спроводи се када:
1) страни суд или страни представник затражи помоћ у вези са поступком који се води у страној држави;
2) страна држава затражи помоћ у вези са поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом;
3) се поступак у страној земљи води истовремено са поступком који се у Републици Србији води на основу овог закона;
4) повериоци или друга лица из стране државе која имају правни интерес, захтевају покретање поступка или учествују у поступку који се води у складу са овим законом.
Значење израза
Члан 147.
Поједини изрази имају следеће значење:
1) "страни поступак" означава судски или управни поступак у страној држави, укључујући и претходни поступак, у складу са прописом којим се уређује стечајни поступак. Предмет овог поступка су имовина и послови стечајног дужника над којима страни суд врши контролу или надзор у сврху реорганизације или банкротства;
2) "главни страни поступак" означава поступак који се води у држави у којој је средиште главних интереса стечајног дужника;
3) "споредни страни поступак" означава поступак који се води у држави у којој стечајни дужник има седиште;
4) "страни представник" означава лице или орган, укључујући и оне који су привремено именовани, који су у страном поступку овлашћени да воде реорганизацију или банкротство над имовином или пословима стечајног дужника или да делују као представници страног поступка;
5) "страни суд" означава орган надлежан за контролу или спровођење страног поступка;
6) "седиште" означава место у којем стечајни дужник континуирано обавља привредну делатност.



Меродавно право
Члан 148.
На стечајни поступак и његова дејства примењује се право државе у којој је стечајни поступак покренут, ако овим законом није другачије уређено.
Ако се ствари и права на којима постоји излучно или разлучно право налазе на територији државе у којој се тражи признање стране одлуке о покретању стечајног поступка, онда се на та права примењује право државе признања.
За дејство стечајног поступка на уговоре о раду примењује се право које је меродавно за уговор о раду.

Међународне обавезе Републике Србије
Члан 149.
Ако су одредбе о стечајном поступку са елементом иностраности у супротности са обавезама Републике Србије преузетим међународним мултилатералним споразумом, примениће се тај споразум.

Надлежност суда
Члан 150.
Одредбе овог закона које се односе на признање страних поступака и сарадњу са страним судовима примењује надлежни суд, у складу са законом.

Овлашћење стечајног управника да предузима радње у страној држави
Члан 151.
Стечајни управник који је именован у складу са одредбама овог закона овлашћен је да предузима радње у страној држави, ако је то допуштено страним законом.

Изузетак у случајевима супротним јавном поретку
Члан 152.
Суд може да одбије да предузме радњу прописану овим законом, ако би таква радња била у супротности са јавним поретком Републике Србије.

Помоћ у складу са другим законима
Члан 153.
Суд или стечајни управник могу да пружају и другу помоћ страним представницима у складу са овим и другим законима Републике Србије.

Тумачење
Члан 154.
Одредбе о стечају са елементом иностраности тумаче се у складу са међународним стандардима, у циљу његове једнообразне примене.



Право непосредног приступа
Члан 155.
Страни представник има право непосредног обраћања судовима у Републици Србији.

Надлежност у случају подношења захтева од стране страног представника
Члан 156.
Подношењем захтева суду у Републици Србији од стране страног представника, у складу са овим законом, успоставља се надлежност суда у Републици Србији само за одлучивање о захтеву страног представника.

Обраћање страног представника ради покретања поступка на основу овог закона
Члан 157.
Страни представник има право да поднесе предлог за покретање поступка у складу са одредбама овог закона.

Учествовање страног представника у поступку
Члан 158.
После признања страног поступка, страни представник има право да учествује у поступку који се према дужнику води на основу овог закона.

Учествовање страних поверилаца у поступку
Члан 159.
Страни повериоци имају иста права као и повериоци из Републике Србије у вези са покретањем и учествовањем у поступку, у складу са овим законом.

Обавештавање страних поверилаца о поступку који се спроводи на основу овог закона
Члан 160.
У свим случајевима у којима овај закон прописује обавештавање поверилаца у Републици Србији, такво обавештење се доставља и познатим повериоцима који немају адресу у Републици Србији. Суд може наложити да се и према повериоцима чија адреса није позната предузму одговарајуће радње ради обавештавања.
Обавештење из става 1. овог члана доставља се појединачно, осим ако суд сматра да је, с обзиром на одређене околности, потребан други начин обавештавања. Достављање се врши на уобичајени начин и није дозвољено достављање посредством дипломатског представништва или друго слично достављање.
Кад се обавештење о покретању поступка доставља страним повериоцима, обавештење садржи:
1) разумни рок за подношење пријава потраживања са назначењем места на којем се подносе;
2) назначење да ли повериоци чија су потраживања обезбеђена морају да пријављују своја потраживања;
3) друге податке које такво обавештење треба да садржи, у складу са овим законом или по налогу суда.

Захтев за признање страног поступка
Члан 161.
Страни представник може суду да поднесе захтев за признање страног поступка у којем је именован.
Уз захтев за признање прилаже се:
1) оверена копија одлуке о покретању страног поступка и именовању страног представника;
2) потврда страног суда о постојању страног поступка и именовању страног представника;
3) било који други доказ о постојању страног поступка и именовању страног представника за који суд сматра да је прихватљив, а у одсуству доказа означених у тач. 1. и 2. овог става.
Уз захтев за признање прилаже се и изјава у којој се наводе сви страни поступци у вези са дужником који су познати страном представнику.
Суд може захтевати да му се документа која се прилажу доставе и на језику на којем се води поступак пред тим судом.

Услови за признање
Члан 162.
Ако одлука или потврда из члана 161. став 2. овог закона пружа доказ да страни поступак има обележја поступка из члана 147. тачка 1. и да је страни представник лице или орган са обележјима из члана 147. тачка 4. овог закона, суд може те чињенице сматрати утврђеним.
Суд може да прихвати да су документа која су поднесена уз захтев за признавање аутентична, без обзира на то да ли су оверена.
Ако се не докаже супротно, сматра се да је седиште стечајног дужника или његово пребивалиште ако се ради о физичком лицу, средиште његових главних интереса.

Одлука о признању страног поступка
Члан 163.
У складу са чланом 162. овог закона, страни поступак се признаје ако:
1) има обележја поступка из члана 147. тачка 1. овог закона;
2) је страни представник који поднесе захтев за признање лице или орган који има обележја из члана 147. тачка 4. овог закона;
3) захтев испуњава услове из члана 161. став 2. овог закона;
4) је захтев поднет надлежном суду, у складу са одредбама овог закона.
Страни поступак се признаје као:
1) главни поступак, ако се води у држави у којој је средиште главних интереса стечајног дужника;
2) споредни поступак, ако стечајни дужник има седиште у страној држави, у смислу члана 147. тачка 6. овог закона.
О захтеву за признање страног поступка одлучује се по хитном поступку.
Одлука о признању страног поступка може се преиначити или укинути ако се после њеног доношења утврди да су основи за њено доношење погрешни или да су престали да постоје, у складу са законом.

Обавеза обавештавања
Члан 164.
После подношења захтева за признање страног поступка, страни представник је дужан да без одлагања обавести суд о:
1) свакој битној промени статуса признатог страног поступка или статуса именованог страног представника;
2) сваком другом страном поступку у вези са истим стечајним дужником о којем страни представник има сазнања.

Помоћ која се пружа после подношења захтева за признање страног поступка
Члан 165.
Суд може, од момента подношења захтева за признање до одлучивања о том захтеву, на захтев страног представника пружити потребну помоћ у случају да је та помоћ хитно потребна ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца.
Помоћ из става 1. овог члана укључује изрицање и следећих мера:
1) обустављање поступка извршења над имовином стечајног дужника;
2) поверавање управљања или продаје имовине или дела имовине стечајног дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, ради заштите и очувања вредности имовине којој, због њене природе или других околности, кварљивости или осетљивости, прети опасност од губљења вредности или је угрожена на други начин;
3) друге мере у складу са законом.
Помоћ која се пружа на начин прописан овим чланом престаје када суд донесе одлуку о захтеву за признање, ако овим законом није другачије уређено.
Суд може одбити да пружи затражену помоћ ако би таква помоћ ометала вођење главног страног поступка.

Правно дејство признања главног страног поступка
Члан 166.
После признања главног страног поступка:
1) обустављају се започете или настављене појединачне правне радње или појединачни поступци у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима стечајног дужника;
2) обуставља се извршење на имовини стечајног дужника;
3) привремено се забрањује право преноса, конституисања терета или на други начин располагања имовином стечајног дужника.
Примена, као и измена и окончање прекида и привремене забране из става 1. овог члана, уређена је одредбама чл. 47, 48. и 73. овог закона.
Одредба из става 1. тачка 1. овог члана не представља сметњу за предузимање појединачних правних радњи или за покретање поступка, ако је то неопходно, ради заштите потраживања повериоца према дужнику.
Одредба из става 1. овог члана не представља сметњу за подношење захтева за покретање поступка у Републици Србији, на основу овог закона, или за пријављивање потраживања у таквом поступку.

Помоћ која се пружа после признања страног поступка
Члан 167.
После признања страног поступка, било главног или споредног, ако је то неопходно ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца, суд може, на захтев страног представника, пружити одговарајућу помоћ, укључујући и:
1) обустављање појединих правних радњи или појединих поступака, права, обавеза или одговорности, ако већ нису обустављене у складу са чланом 166. став 1. тачка 1. овог закона;
2) обустављање извршења на имовини стечајног дужника, ако није обустављено на основу члана 166. став 1. тачка 2. овог закона;
3) привремену забрану преноса, оптерећења или другог располагања имовином стечајног дужника, ако таква забрана није спроведена у складу са законом;
4) извођење доказа, саслушање сведока или пружање података у вези са имовином стечајног дужника или пословима, правима, обавезама или одговорностима;
5) поверавање страном представнику или другом лицу које одреди суд управљања или продаје имовине или дела имовине стечајног дужника која се налази у Републици Србији;
6) настављање пружања помоћи из члана 165. став 1. овог закона;
7) указивање сваке друге помоћи коју суд или стечајни управник може да пружи на основу овог и других закона.
После признања страног поступка, било да се ради о главном или споредном поступку, суд може, на захтев страног представника, поверити расподелу имовине или дела имовине стечајног дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, ради одговарајуће заштите интереса поверилаца у Републици Србији.
Приликом пружања помоћи представнику страног споредног поступка у складу са овим чланом, суд мора да утврди да се помоћ која се указује у складу са овим или другим законом односи на имовину којом се управља у страном споредном поступку или на податке који се захтевају у том поступку.


Заштита поверилаца и других заинтересованих лица
Члан 168.
Приликом доношења одлуке о пружању или одбијању помоћи, у складу са чл. 165. или 167. овог закона, о измени начина пружања помоћи или о ускраћивању помоћи у складу са ставом 3. овог члана, суд мора да утврди да су интереси поверилаца и других заинтересованих лица, укључујући и стечајног дужника, заштићени на одговарајући начин.
Суд може условити пружање помоћи у складу са чл. 165. или 167. овог закона, како би обезбедио заштиту интереса из става 1. овог члана.
Суд може, на захтев страног представника, лица чији би интереси били угрожени пружањем помоћи на основу чл. 165. или 167. овог закона или по службеној дужности, изменити начин пружања помоћи или ускратити помоћ.

Тужба за побијање правних радњи стечајног дужника
Члан 169.
После признања страног поступка, страни представник има право да поднесе тужбу за побијање правних радњи, у складу са чланом 98. овог закона.
Када се ради о споредном страном поступку, суд мора утврдити да се поднесена тужба односи на имовину којом се, у складу са законом Републике Србије, управља у страном споредном поступку.
Учешће страног представника у поступку који се води у Републици Србији
Члан 170.
После признања страног поступка, страни представник може, у складу са законом Републике Србије, бити учесник у сваком поступку у којем је стечајни дужник странка.

Сарадња између судова у Републици Србији и страних судова или страних представника
Члан 171.
У случајевима из члана 146. овог закона, суд је дужан да у највећој могућој мери сарађује са страним судовима или страним представницима, непосредно или преко стечајног управника.
Суд има право да непосредно сарађује, односно да непосредно затражи податке или помоћ од страних судова или страних представника.

Сарадња између стечајног управника и страних судова или страних представника
Члан 172.
У случајевима из члана 146. овог закона, стечајни управник, у извршавању својих дужности и под надзором суда, у највећој могућој мери сарађује са страним судовима или страним представницима.
Стечајни управник има право да, у извршавању својих дужности и под надзором суда, непосредно сарађује са страним судовима и страним представницима.
Облици сарадње
Члан 173.
Сарадња из чл. 171. и 172. овог закона укључује све облике сарадње у складу са законом, а нарочито:
1) именовање лица или органа који предузима радње по налогу суда;
2) размену података на начин за који суд сматра да је одговарајући;
3) координацију управљања и надзора над имовином и пословима стечајног дужника;
4) одобравање и примену споразума о сарадњи поступака од стране судова;
5) остваривање сарадње у поступцима који се истовремено воде према истом стечајном дужнику.

Покретање поступка на основу овог закона после признања главног страног поступка
Члан 174.
После признања главног страног поступка, поступак у складу са овим законом може се покренути само ако стечајни дужник има имовину у Републици Србији.
Поступак из става 1. производи правно дејство само у односу на имовину стечајног дужника која се налази у Републици Србији, у мери која је неопходна за остваривање сарадње у складу са чл. 171, 172. и 173. овог закона, као и на другу имовину стечајног дужника којом се, у складу са законом Републике Србије, управља у том поступку.

Координација поступка који се води на основу овог закона и страног поступка
Члан 175.
Када се страни поступак и поступак који се води на основу овог закона воде истовремено према истом стечајном дужнику, суд ће тражити сарадњу и координацију у складу са чл. 171, 172. и 173. овог закона, на следећи начин:
1) када се поступак у Републици Србији води у време када је већ поднет захтев за признање страног поступка:
а) свака помоћ која се пружа у складу са чланом 165. или 167. овог закона мора бити у складу са поступком који се води у Републици Србији;
б) члан 166. овог закона се не примењује ако је страни поступак признат у Републици Србији као главни страни поступак;
2) када је поступак који се води у Републици Србији започет после признања или после подношења захтева за признање страног поступка:
а) сваку помоћ која се пружа у складу са чл. 165. или 167. овог закона испитаће суд и изменити начин њеног пружања, односно ускратиће даљу помоћ, ако њено пружање није складу са прописима Републике Србије којима је тај поступак уређен;
б) ако се ради о главном страном поступку, прекид и привремена забрана сходно члану 166. став 1. овог закона измениће се или укинути на основу члана 166. став 2, ако није у складу са прописима Републике Србије којима је тај поступак уређен.
Код пружања, допуне или измене начина пружања помоћи представницима споредног страног поступка, суд мора да утврди да се помоћ односи на имовину којом се, у складу са законом Републике Србије, управља у страном споредном поступку или да преиспита податке који се захтевају у том поступку.

Поступање у случају постојања више страних поступака
Члан 176.
Када се у односу на истог стечајног дужника води више страних поступака, суд ће затражити помоћ и сарадњу, која се у складу са чл. 171, 172. и 173. овог закона, остварује на следећи начин:
1) помоћ која се пружа у складу са чл. 165. или 167. овог закона, представнику страног споредног поступка, после признања главног страног поступка, мора бити у сагласности са главним страним поступком;
2) ако је одлука о признању главног страног поступка донета после признања споредног страног поступка или после подношења захтева за признање споредног страног поступка, суд испитује помоћ која се пружа на основу чл. 165. или 167. овог закона, а овлашћен је и да донесе одлуку о измени или ускраћивању пружања помоћи, ако таква помоћ није у сагласности са главним страним поступком;
3) ако, после признања споредног страног поступка, буде донета одлука о признању другог споредног страног поступка, суд је овлашћен да пружи, измени или ускрати помоћ, у циљу обезбеђивања координације поступака.

Претпоставка неспособности за плаћање која се заснива на признању главног страног поступка
Члан 177.
Ако се не докаже супротно, признањем главног страног поступка сматра се да је доказана неспособност за плаћање стечајног дужника, што је услов за покретање поступка који се води у складу са овим законом.

Намирење поверилаца у поступцима који се воде истовремено
Члан 178.
Стечајни поверилац који је делимично исплаћен у поступку у складу са законом којим се уређује стечајни поступак у страној држави, не може да прими од истог стечајног дужника исплату на име истог потраживања у поступку који се води у складу са овим законом, све док су исплате осталим стечајним повериоцима исте класе пропорционално мање од износа који је поверилац већ примио.






XIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Кривична дела
Подношење фалсификоване документације
Члан 179.
Ко поднесе документацију у поступку који се води на основу овог закона у коју су унети подаци са неистинитом садржином, казниће се затвором од једне до три године и новчаном казном до 800.000 динара.
-------------------
НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:
На основу Кривичног законика ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005) престају да важе кривичноправне одредбе садржане у овом члану.
-------------------

Пријављивање лажног потраживања
Члан 180.
Ко суду у стечајном поступку који се води по овом закону пријави лажно потраживање подношењем лажних докумената или на други начин, казниће се затвором од једне до три године и новчаном казном до 800.000 динара.

Умањење стечајне масе
Члан 181.
Ко у смислу одредаба овог закона умањи стечајну масу тиме што стечајном управнику или лицу у својству стечајног управника не преда целокупну имовину стечајног дужника како би избегао поступање по овом закону, казниће се затвором од једне до три године и новчаном казном до 800.000 динара.
-------------------
НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:
На основу Кривичног законика ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005) престају да важе кривичноправне одредбе садржане у овом члану.
-------------------

Несавестан рад у стечајном поступку
Члан 182.
Одговорно лице у стечајном поступку које свесним кршењем овог закона или на други начин очигледно несавесно поступа у пословању, вођењу стечајног поступка или у погледу коришћења имовине из стечајне масе и ако је било свесно или је било дужно и могло бити свесно да услед тога за повериоца може наступити штета, па таква штета и наступи у износу већем од 50.000 динара, казниће се новчаном казном до 200.000 динара или затвором до три године.
-------------------
НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:
На основу Кривичног законика ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005) престају да важе кривичноправне одредбе садржане у овом члану.
-------------------

Располагање имовином стечајног дужника после отварања стечајног поступка
Члан 183.
Ко после покретања претходног стечајног поступка, док стечајни управник не ступи на дужност, располаже стварима и правима из стечајне масе, казниће се затвором до пет година и новчаном казном до 800.000 динара.
Прекршаји

Подношење предлога за покретање стечајног поступка из неоправданих разлога
Члан 184.
Ако је предлог за покретање стечајног поступка поднет из неоправданих разлога или у намери да се обмане суд или поверилац, суд може подносиоцу предлога изрећи новчану казну, и то:
- до 1.000.000 динара ако је подносилац предлога правно лице;
- до 500.000 динара ако је подносилац предлога предузетник;
- до 50.000 динара ако је подносилац предлога физичко лице или одговорно лице у правном лицу.

XIV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 185.
Стечајни поступци и поступци принудног поравнања, као и поступци ликвидације, покренути по Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији ("Службени лист СФРЈ", број 84/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 37/93 и 28/96) у којима, до дана ступања на снагу овог закона, суд није донео одлуку о уновчењу имовине или у којима није закључено принудно поравнање, наставиће се по одредбама овог закона.
Стечајни поступци и поступци принудног поравнања, као и поступци ликвидације, покренути по Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији ("Службени лист СФРЈ", број 84/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 37/93 и 28/96) у којима је донета одлука о уновчењу имовине али у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона није продато више од 50% од књиговодствене вредности имовине, наставиће се по одредбама овог закона.
Остали стечајни поступци и поступци принудног поравнања, као и поступци ликвидације, покренути по Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији ("Службени лист СФРЈ", број 84/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 37/93 и 28/96) до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се по одредбама закона по ком су и започети.

Члан 186.
Стечајни управници могу обављати ту дужност без лиценце најдуже три месеца од дана почетка издавања лиценци из члана 14. став 2. овог закона.

Члан 187.
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији ("Службени лист СФРЈ", број 84/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 37/93 и 28/96).

Члан 188.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а почиње да се примењује по истеку шест месеци од дана ступања на снагу.




Гостовање у Београдској хроници 16.10.2017.

Овде можете погледати наше гостовање у емисији Београдска хроника 16.10.2017.

  • Допис председници Владе Србије Ани Брнабић

    Савез стечајних управника Србије упутио је апел председници Владе Србије Ани Брнабић да се Закон о изменама и допунама Закона о стечају ne донесе на брзину и полујавно, јер то може изазвати многе негативне последице.  Добривоје Петровић, председник СУСУС-а истиче да је само 15 дана ѕа спровођење јавне расправе о поменутом нацрту премало за овако “обимну, сложену  и значајну област”.

    Допис у целости можете прочитати на овом линку