О нама

Професија СТЕЧАЈНИ УПРАВНИК је правосудна, врло сложена и друштвено корисна професија јер стечајни управници, по статистичким подацима, воде велики део српске привреде.

Правосудна професија стечајни управник је посебно занимање како је регулисано стечајним законодавством.
Делатност стечајног управника може обављати само оно лице које има статус приватног предузетника, односно физичко лице које оснује предузетничку радњу ради обављања послова стечајног управника као једине професионалне делатности у циљу стицања добити у складу са одредбама Закона о приватним предузетницима. Занимањем стечајног управника може да се бави само лице које је добило лиценцу за обављање послова стечајног управника. Добијање лиценце је условљено полагањем стручног испита. Уз то, оно мора имати најмање три године радног искуства.

Стечајни управник је самосталан орган стечајног поступка који је преузео права и обавезе органа управљања и власника стечајног дужника, кога именује стечајни судија и који обавља послове с пажњом доброг стручњака.
Струка стечајног управника је часна струка и има задатак да спасе оно што се спасти може, онемогући даље лоше пословање привредног субјекта и заштити дужника од поверилаца који на сваки начин желе да се намире из дужникове имовине.

Задатак стечајног управника је одговоран и тежак и у циљу што бољег испуњења тог задатка, закон даје стечајном управнику одговарајућа овлашћења.
Квалитет рада стечајних управника се огледа у дужини трајања стечајног поступка, висини трошкова стечајног поступка и степену намирења поверилаца.

Активни стечајни управник, као лице које је основало предузетничку радњу, је обавезан по закону да у своје име и за свој рачун закључи са осигуравајућим друштвом уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности са осигураном сумом на дан закључења уговора, за све ризике повезане са обављањем послова стечајног управника односно да има осигурање за штету коју евентуално причини повериоцима. Стечајни управник одговара целокупном својом личном имовином за свој посао и све своје обавезе  и не може бити запослен ван своје предузетничке радње.
Стечајни управник може да буде кривично, дисциплински и имовински одговоран за радње које предузима у стечају.

Сви послови у делокругу стечајног управника могу се сврстати у четири функције:
1) имовинска,
2) пословодствена;
3) заступничка и
4) процесна.
Иако је орган стечајног поступка, стечајни управник је пре свега менаџер стечајног дужника.

Органи стечајног поступка: стечајни судија, скупштина поверилаца и одбор поверилаца врше надзор над радом стечајног управника и имају механизме разрешења стечајног управника. Регулаторно тело - Агенција за лиценцирање стечајних управника, иако  није орган стечајног поступка, такође врши надзор над радом стечајног управника.

Прва лиценца за обављање послова стечајног управника је издата 2005. године.

У циљу развоја правосудне професије стечајни управник, у организацији стечајних управника Србије, је одржан I независни  скуп  стечајних  управника Србије на Палићу у периоду од 06. до 08.04.2012. године.
На скупу је донет следећи:

З А К Љ У Ч А К


Приступа се организовању стечајних управника Србије кроз територијална удружења и то:

  • Удружење стечајних управника Војводине (постојеће удружење), које обухвата подручје следећих Привредних судова: у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Новом Саду и Сремској Митровици;
  • Удружење стечајних управника Београда, које обухвата подручје следећих Привредних судова: у Београду, Панчеву и Пожаревцу - носилац активности Весна Митрић;
  • Удружење стечајних управника јужне и источне Србије, које обухвата подручје следећих Привредних судова: у Нишу, Зајечару и Лесковцу - носилац активности Зоран Мартиновић;
  • Удружење стечајних упправника централне и западне Србије, које обухвата подручје следећих Привредних судова: у Ваљеву, Ужицу, Краљеву, Чачку и Крагујевцу - носилац активности Зоран Божић.


Овај вид удруживања је неопходан у циљу заштите професионалних интереса стечајних управника Србије, а подстакнут је, потпуно неоправдано, негативном сликом о стечајним управницима у јавности Србије.

Након одржаних оснивачких скупштина, основана су 4 територијална удружења стечајних управника у Србији и регистрована у Агенцији за привредне регистре.

Територијална удружења стечајних управника у Србији су интензивно радила на поправљању стечајних прописа и поднето је Уставном суду Србије више предлога за утврђивање неуставности и незаконитости односно иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости више чланова закона и прописа у стечајној области.

Након одржаних скупштина и донетих одлука сва 4 територијална удружења стечајних управника у Србији, дана 12.11.2012. године у Београду, основан је Савез удружења стечајних управника Србије и регистрован у Агенцији за привредне регистре. Статутом Савеза удружења стечајних управника Србије је ргулисано да су циљеви:

        - развој и заштита правосудне професије стечајних управника,
        - унапређење и заштита права и положаја стечајних управника,
        - развој стручних знања стечајних управника,                                        
        - побољшање услова рада стечајних управника,                 
        - подизање угледа и части правосудне професије стечајних управника.

Органи Савеза удружења стечајних управника Србије су: Скупштина САВЕЗА, Председник САВЕЗА, Дисциплинска комисија САВЕЗА, Надзорни одбор САВЕЗА и Секретар САВЕЗА.

Крајњи циљ оснивања Савеза стечајних управника Србије је формирање и оснивање КОМОРЕ стечајних управника Србије, што свако струковно удружење и има као све правосудне професије - адвокати, извршитељи и други, али и друге професије: лекари, овлашћени ревизори, инжењери и други.

Ефикасан коморски систем је неопходан за квалитетно вођење економске политике једне земље и у свим успешним економијама је један од одлучујућих фактора усмеравања привредног раста и стварања подстицајне и просперитетне пословне климе.
Коморски систем у Србији, након бројних искушења у једној од најдужих транзиција ка модерном тржишном привређивању, још увек се трансформише и прилагођава, како би што боље сервисирао потребе и интересе привреде.


Гостовање у Београдској хроници 16.10.2017.

Овде можете погледати наше гостовање у емисији Београдска хроника 16.10.2017.

  • Допис председници Владе Србије Ани Брнабић

    Савез стечајних управника Србије упутио је апел председници Владе Србије Ани Брнабић да се Закон о изменама и допунама Закона о стечају ne донесе на брзину и полујавно, јер то може изазвати многе негативне последице.  Добривоје Петровић, председник СУСУС-а истиче да је само 15 дана ѕа спровођење јавне расправе о поменутом нацрту премало за овако “обимну, сложену  и значајну област”.

    Допис у целости можете прочитати на овом линку